Зашто пре кликнемо на лошу него на добру вест и колико је то опасно по здравље

Ивана Сташевић Карличић упозорава да лоше вести могу бити опасне за људе који су подложни сугестијама или су под неким притиском, због чега постају анксиозни или лоше расположени, лоше спавају.

Студије показују, навела је, да предуго и пречесто излагање лошим вестима може бити окидач за анксиозност, за тугу, неспавање.

Искуство из претходног периода и доктрина СЗО, која је упозорила на погоршавање менталног здравља током пандемијске кризе, јесте да лоше вести и излагање медијима треба дозирати.

Склоност ка слушању лоших вести

Објашњава да је давање предности слушању лоших вести очекивана, јер је то еволутивни механизам.

"Ми ћемо увек брже и боље упамтити ствари из околине које нас потенцијално угрожавају и наравно да ћемо увек пре кликнути на лошу вест управо због тежње или инстинкта да се заштитимо од потенцијалне претње", објашњава Ивана Сташевић Карличић.

Медији креирају вести знајући колики је утицај на јавно мњење и колико временска предиспозиција и начин на који се упакују неке вести могу да утичу на осетљиве људе.

Међутим, додаје, да су песимисти у групи људи који подносе лоше вести. 

Да ли смо равнодушни према догађајима у Украјини

Имајући искуства с ратом на нашим просторима, докторка указује на то да људи који трауму коју су доживели "прераде" на добар начин и препакују у свом сећању постају отпорнији на слична искуства, и да је такво искуство веома битно за будући живот.

Они који се лоше адаптирају на стрес доживеће ретрауматизацију а некад и повратак тих симптома из претходног трауматичног искуства. 

Зато смо, каже, током претходне кризе стално говорили да је криза и добра шанса.

"Институт за ментално здравље у својој студији током претходне две године говори о томе да је највећи број становника остао отпоран, нису се скоро уопште помериле фреквенције анксиозних и депресивних поремећаја", прецизирала је докторка, "само је у неком периоду било одређених пораста." 

Да ли је сваком човеку потребна одређена доза страха

Наводи да страх није нешто кроз шта треба да прођемо већ искуство, догађај у којем учимо, ако се успут и плашимо, као и да то може да буде еволутивно корисно, јер је страх аларм да постоје потенцијалне опасности у околини од којих морамо да се заштитимо.

"Један део нашег нервног система, аутономни, будан је у таквим ситуацијама и када пролазимо кроз трауматична искуства уопште, од лоших вести којима смо изложени, активира се симпатикус, парасимпатикус, што повећава ниво адреналина и кортизола у крви, и то производи стрес, коју осећамо као страх и телесне колерације страха – убрзано дисање, лупање срца", објаснила је докторка.

Лоше вести и суицид

Истиче да некада начин извештавања медија може утицати на повећање суицида.

"Поменућу феномен пораста стопе суицида у САД након извештавања о смрти Мерилин Монро која се до неке мере романтизовала и, осим што је била јако фреквентна, говорила је и о техничким детаљима. То су све начини на које не треба извештавати о суициду", упозорила је она.

Наглашава да је кључна управо едукација оних који извештавају како се на најбољи могући начин извештава о суициду, а да то што мање утиче на грађане.

"Имамо сугестивно рањиве људе који своју намеру могу брже да претворе у покушај и да донекле имитирају моделе који су им и приказани", рекла је она.

Подсетила је и да је Министарство здравља прошле године потписало меморандум с РЕМ-ом на основу којег ће даље развијати активности у превенцији суицида управо кроз сарадњу и рад са медијима.

Када затражити помоћ

"Субјективна нелагода, раздражљивост, лоше спавање, нерасположење, све што траје дуже од две недеље, а утиче на нашу функционалност… И то је већ кључна ствар да смо због промена мање функционални у породици, у међуљудским релацијама на послу, то је аларм за нас и за околину", истакла је Ивана Сташевић Карличић.

То је, наглашава, аларм и за стручну помоћ. Подсећа и на број телефона за помоћ 0800/309309, бесплатни сервис Министарства здравља и Клинике "Др Лаза Лазаревић" са четири опције.

Прва је превенција суицида, друга психосоцијална подршка током пандемије, трећа адолесценти и њихове породице и четврта предвиђена за жене које су спремају за родитељство или су тек постале мајке.

"Креирање добре позитивне атмосфере превенција је реакције на лоше вести. У сваком случају лоше вести треба да дозирамо, препоручује се мање од пола сата на друштвених мрежама и уопште у шуми вести од којих смо постали зависни. Избегавати брифовање вестима пред спавање и обавезно оставити у дневном распореду брифовање вестима на које је касније надовезан неки пријатан догађај", поручила је Ивана Сташевић Карличић.