Преглед штампе (01. 02. 2010.)

Кинески изазов Америци

Први пут у новијој историји нека земља уводи санкције америчким компанијама. Наиме, Кина је најавила да ће америчким фирмама које продају оружје Тајвану увести санкције, као и да ће у односима с Вашингтоном обуставити све планиране посете војних званичника. Тиме Кина и САД улазе у нову фазу отвореније конфронтације због америчке војне и политичке подршке Тајвану и чврстог кинеског става да је Тајван неотуђиви део Кине. Да ли се овај амерички потез могао очекивати, ако је кинески већ био сасвим „нормалан" и очекиван?

Администрација председника Барака Обаме је под притиском домаћих критика да је на међународном плану „слаба и мекана". Ако Вашингтон, за сада, још не може да нападне Иран због иранског програма атомског наоружања, онда се садашња администрација одлучила да Тајвану испоручи тек део војног арсенала који Тајпех већ годинама тражи. Америка ће Тајвану продати, ипак, дефанзивне борбене системе, управо ради одбране од могућег кинеског напада, што је суптилна порука Пекингу.

Наравно да и такав амерички потез провоцира Кину, која већ годинама користи тржиште капитала у САД да би финансирала модернизацију своје војске. Управо на том финансијско-монетарном плану Кина може већ сада одговорити Америци много јаче него било којим војним мерама. А да је рат између Кине и Тајвана могућ, о томе говори и закон усвојен у Свекинеском народном конгресу још 2005. године.

Гледајући само војне потенцијале, Кина на подручју мореуза према Тајвану константно јача ракетне и поморске снаге. Већ сада може врло ефикасно да уведе поморску блокаду Тајвана, чије оружане снаге немају одговарајуће противподморничке системе, немају довољан број најмодернијих борбених авиона нити адекватну ПВО. Кинези могу ракетама средњег домета да униште све аеродроме на Тајвану и пре него што Американци буду спремни да преузму и најмањи ризик да одбране режим у Тајпеху.

Хомен: Ускоро приватни извршитељи у српском правосуђу

Дипломирани правници са положеним правосудним испитом и искуством у правосуђу ускоро би у својству приватних извршитеља могли од судова да преузму део послова из поступка принудног извршења и тако их растерете.

Овај нови вид професије предвиђен је предлогом закона о извршењу и обезбеђењу који би у марту требало да се нађе у скупштинској процедури, изјавио је државни секретар Министарства правде Слободан Хомен Танјугу.

Задатак приватних извршитеља ће бити да у што краћем року изврше судску пресуду, а њих ће плаћати држава из судских таксе које прикупља Министарство правде, навео је он.

"Када смо размишљали о увођењу приватних извршитеља у правосудни систем имали смо бојазан да се на неки начин не легализују одређене криминалне групе или утеривачи дугова", рекао је Хомен и истакао да су због тога предвиђени високи услови за будућег приватног извршитеља - да има завршен правни факултет, положен правосудни испит и пет година стажа.

Посебним правилницима накнадно ће бити уређено поступање професионалних извршитеља, награда за рад, кодекс, а требало би да буде донет и правилник за полагање стручног испита за то звање.

Извршење судске пресуде уз помоћ приватних извршитеља у овом тренутку постоји у 80 посто земаља Европске уније, нагласио је државни секретар који је изразио очекивање да ће увођење овог института у правни систем Србије битно убрзати, повећати оперативност и ефикасност извршног поступка.

"Један од највећих проблема који постоји у судској пракси је извршење судских пресуда, јер Србија у овом тренутку има око 2.8 милиона предмета од којих је чак милион и 500.000 у процесу извршења", навео је Хомен указујући на неопходност усвајања новог закона.

Извршења у Србији просечно трају 500 и више дана за разлику од ЕУ, где се извршење окончава у року од 18 до 20 дана, навео је државни секретар.

"Када немате функционално извршење судске одлуке, поготово када су у питању накнаде радницима, стечајеви... Неко је у могућности да свесно отера фирму у стечај, јер зна да тај поступак траје и до три године," приметио је Хомен.

Кад поп Богдан прети

„Слободно јој поручи: чим је будем срео на улици поломићу је! Истолерисао сам јој много када је о мени писала. Али сада, када као власник медија, имам увид у стање у новинарству, обрисаћу пут са њом! Запамтиће она попа Богдана! Шта јој у животу треба да изазива судбину? Поломићу јој обе ноге кад је сретнем у насељу Бенска бара и расућу је по асфалту!"

Ово је порука коју је нашем новинару Александри Делић, дописнику „Новости" из Шапца, у суботу упутио свештеник СПЦ Богдан Симанић (46), један од власника шабачког недељника „Глас Подриња".

Делићева је одмах, по договору са Редакцијом, Полицијској управи поднела пријаву на записник. Већ у понедељак о случају ће обавестити и Више јавно тужилаштво у овом граду.

Симанићеве претње упућене су после текста „Лош глас о Гласу Подриња", у којем се наводи да је против Симанића и другог власника „Гласа Подриња", поднета полицијска пријава за злоупотребу службеног положаја „тешка" 4,6 милиона динара.

- Симанић је урлао у телефон. Није се ни представио. Он је мој бивши послодавац и вероватно је због тога одлучио да контактира мене. Између претњи, пљуштале су псовке! Морала сам брзо да реагујем, јер ни сама нисам сигурна на шта је тај човек спреман. Док је разговор трајао, поред мене био је супруг Милан, који је све чуо и спреман је да то потврди полицији - испричала је Татјана Цвејић, новинар „Блица", којој се прво обратио свештеник Симанић.

Контроверзни свештеник Богдан Симанић у жижу јавности доспео је крајем 2005. године, када су његови парохијани од владике Лаврентија петицијом затражили да им додели другог попа. Овога су оптуживали да се, поред свештеничког позива, бави и приватним бизнисом. Наводно, каснио је на опела, заборављао за славе и даће, удварао се женама, па чак и делио гинеколошке савете о испирању „хиперманганом".

„Новости" су писале да им је Лаврентије изашао у сусрет и Симанићу одузео парохију. Али не и мантију. Истовремено, Симанић се већ „пробио" као бизнисмен. У ужем центру града сазидао је неколико вишеспратница на угловима најатрактивнијих улица, а његова фирма, за коју нисмо могли да установимо да ли још увек функционише, звала се „Угао". Пред седиштем предузећа, фебруара 2006. године, непознати нападачи бацили су бомбу.

Пуцњава у „Ђави": Ранио четворицу, сео за шанк и наручио пиво

Новосадска полиција трага за Марком Раденковићем (36) из Бачке Паланке, осумњиченом да је јуче ујутро ранио тројицу младића, а једног претукао. Пуцњава се догодила око 5.15 у дискотеци „Ђава" на Петроварадинској тврђави, 45 минута након што га је обезбеђење избацило из објекта.

Раденковић и двојица припадника обезбеђења споречкали су се око пола пет ујутро, након чега је он избачен, пошто је био видно пијан. Ипак, вратио се 45 минута касније, наоружан пиштољем, и опет започео свађу са обезбеђењем. У једном тренутку извадио је пиштољ и испалио три хица у Драгана Тешановића (39) из Буковца, а једном је погодио Огњена Цветићанина (29) из Новог Сада. Потом је ушао у дискотеку, где је ранио Милоша Глушицу (84), а онда дршком пиштоља по глави више пута ударио Страхињу Станића (25). На крају, сео је за шанк, наручио пиво и отишао.

Сви повређени пребачени су у Ургентни центар Клиничког центра Војводине, где се лекари и даље боре за Тешановићев живот. Он је у пуцњави задобио прострелне ране стомака, руке и бутине, Цветићанин је рањен такође у стомак, док један метак окрзнуо Глушичину леву потколеницу.

- Најтеже повређени пацијент је збринут и оперисан, али има повреде опасне по живот и налази се у Јединици интензивне терапије - каже Гордана Умичевић, портпарол Клиничког центра.

Иначе, Марко Раденковић био је кључни сведок у процесу против новосадских нарко-босова Ненада Опачића и Далибора Нишавића Чоде, због чега је једном готово до смрти претучен у затвору на Клиси.

Раденковић се први супротставио „земуском клану" у Новом Саду и Војводини. Он је сведочио пред Специјалним судом у поступку против „земунског клана", који је, по наводима оптужнице, наручио убиство Новосађанина Велибора Иличића. Иличић је убијен 7. децембра 2002. године по налогу Душана Спасојевића, а Опачић и Нишавић осуђени су за помоћ плаћеним убицама Душану Крсмановићу и Милану Јуришићу да побегну након убиства - каже извор Преса близак истрази.

Припадници некадашњег „ветерничког клана", новосадске експозитуре „земунаца", 2006. су брутално претукли Раденковића, управо због информације да би он требало да сведочи.

Раденковић је у затвор на Клиси пребачен из казнионе у Сремској Митровици, где је служио казну због препродаје наркотика. Такође, он је и раније гоњен због насилних кривичних дела.