Истиче рок за легализацију

Легализација у Србији требало би да се заврши до 2012. године, што ће локалним самоуправама донети приход од 300 до 400 милиона евра. Захтеви за легализацију могу се предати до 11. марта ове године. Ако се то не учини, објекат ће бити срушен, поручују из ресорног министарства.

Локалне самоуправе требало је до краја јануара да доставе тачан број нелегалних објеката, али то нису учиниле 32 општине, од којих је шест београдских.

У лозничком крају највише нелегално саграђених кућа има у сеоским срединама. Мештани кажу да су градили на својим имањима, нико их није контролисао нити тражио грађевинске дозволе. Ипак, не беже од легализације.

У Одељењу за планирање и изградњу у Лозници, од 2003. године евидентирано је 1.950 нелегално саграђених објеката. До сада је 700 легализовано.

"Таквих објеката има далеко више, а највише у сеоском подручју. Грађани који су градили, нису исконтролисани у том поступку", рекао је Владан Трипковић из одељења за планирање и изградњу у Лозници.

По новом закону о планирању и изградњи, грађани треба да поднесу захтев за легализацију, и то за све куће које су без дозволе изграђене до 11. септембра 2009. године. Ко је захтев поднео по старом закону, не мора га поново подносити.

И престоница је коначно добила секретаријат за легализацију, а на врућу столицу сео је Предраг Вучић, секретар за легализацију Београда.

У Београду 150.000 нелегално изграђених објеката

Секретаријат би требало да коначно легализује 150.000 нелегално изграђених објеката, а у следећих месец дана из општина ће стизати захтеви грађана за легализацију. 

"Неопходно је да грађани предају геодетски снимак, имовинско-правни основ и у зависности од објекта, технички извештај. Град Београд је најавио измену одлуке и биће још додатних попуста за људе који решавају стамбене потребе и којима је то прва непокретност", рекао је Вучић.

Поред попуста од 60 одсто за куће до 100 квадратних метара, Град Београд је одобрио и додатни попуст за породичне куће од 200 и 300 квадрата, ако власници докажу да им је то прва непокретност.

Банкари су спремни да одобравају кредите за легализацију.

"Кредити се могу одобравати на рок до 60 месеци до 84 или 120 месеци. Дужина рока је у директној вези са висином пласмана које клијент захтева, однсно онолико колико му треба средстава да би платио трошкове легализације", каже Љиљана Милошевић из Комерцијалне банке.

На пример, ако је кредит до 2.000 евра, рок отплате 5 година, камата 17,95 одсто, висина рате исносиће 51 евро.

Уколико донесете решење о легализацији у банку и ставите хипотеку на тај објекат, камата ће вам бити нижа за три одсто.