Пет факултета тражи повећање школарина, колико ће студенте који нису на буџету коштати студије
Наредне школске године на основне, мастер и докторске студије нашег најстаријег универзитета моћи ће да се упише 27.325 бруцоша, као и прошле године. Две трећине ће се школовати о трошку државе, предложио је Сенат Универзитета у Београду. Коначну одлуку о броју буџетских студената даје Влада. Пет факултета у саставу Београдског универзитета предложило је повећање школарина за наредну школску годину до десет одсто.
Од планираног броја, две трећине бруцоша требало би да се школује о трошку државе. Уписиваће се искључиво на акредитоване програме.
Проф. Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду каже да ће на њиховом 31 факултету биће места за око 15.000 студената на основним академским и интегрисаним студијима.
"Неки програми су три, а неки пет година. То ће омогућити великом броју бруцоша да изаберу у тој лепези од 100 студијских програма, што њима буде интересантно. Од тих 15.000 места, око 9.500 ће бити буџетских", објашњава Ђокић.
Проф. Милан Мартић, декан ФОН-а каже да ће настава почети према новом акредитованом програму.
"На студијском програму информациони системи и технологије имаћамо шест модула, које до сада нисмо имала. То је препорука АСИНА, Европске агенције за акредитацију. На студијском програму менаџмент и организација, такође, биће шест модула", каже Мартић.
Повећање школарина
Пет факултета предложило је повећање школарина на основним студијама, три на мастер, а четири на докторским студијама: то су Рударско-геолошки, Економски, Биолошки, Географски факултет, ТМФ и ФОН.
Професор Мартић сматра да се не може рећи да је реч о повећању школарине. "То је фактички усклађивање са растом цена на мало у области високог образовања, значи 5,7 одсто. Ми школарину шест година нисмо мењали", наводи Мартић.
Ректор Универзитета у Београду Ђокић каже да су факултети дали своје предлоге, али да коначну одлуку доноси Влада Србије.
"Само пет факултета од 31 је повећало цену школарине, у односу на претходну годину. Та повећања су незнатна, не прелазе више од 10 одсто. Углавном се односе на факултете који годинама нису повећавали своју школарину", указује Ђокић.
Према новом Закону о студентском организовању, академци у свим органима факултета и универзитета имају право одлучивања о питањима која су од студентског значаја.
Ана Грчић, студент проректор Универзитета у Београду каже да у телима факултета и универзитета студенти чине 20 одсто.
Настава на почетку овог, другог семестра, одржава се по комбинованом моделу.
Према подацима Студентске поликлинике, у протеклих пет недеља, опадао је број оболелих академаца.
Професори се зато надају да би факултети могли да пређу на редовну наставу у другој половини другог семестра.
Коментари