Преглед штампе (30. 01. 2010.)

Рампа пада на пролеће

Захтев Србије за статус кандидата за чланство у Европској Унији (ЕУ) могао би из Европског савета да буде прослеђен Европској комисији на израду мишљења већ на пролеће, оценио је шведски министар спољних послова Карл Билт.

Шеф дипломатије Билт који је недавно предао палицу председавајућег у Савету министара ЕУ шпанском колеги Мигелу Анхелу Моратиносу, је у интервјуу за београдске "Вечерње новости", казао да би Србија могла да добије статус кандидата и пре одмрзавања ратификције Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).

Изражавајући оптимизам у погледу даљег напретка Србије ка ЕУ, Билт је изнео да постоји одређени помака западног Балкана, "који сада иде напред брже него што је то раније био случај. Наравно, постоји још отворених питања, која су и могла да се очекују, али сматрам да је ситуација боља него пре шест месеци," приметио је министар.

Председник Србије Боприс Тадић предао је захтев за чланство Србије премијеру Шведске Фредрику Рајнфелту 15. децембра у Стокхолму.

Говорећи о времену потребно за разматрање захтева званичног Београда, Билт је, изнео да у инстритуцијама ЕУ сада постоји одређена врста парламентарног процеса.

"Једна од ствари која се догодила током последњих неколико година јесте да се националне скупштине доста питају када је реч о извесним одлукама у ЕУ. То није лоше, али успорава ствари. Тако ће бити и у овом случају, када се ради о Србији, као што је било и у случају Албаније и Црне Горе," објаснио је Билт.

"Хајде да кажемо, да све земље западног Балкана треба да буду у чврстом приступном програму до 2014. године. То је већ, само по себи, довољно амбициозно," закључио је шведски министар.

Банке: Корист од пада курса динара имају само извозници!

На међубанкарском девизном тржишту јуче није било велике тражње за еврима, промет је до 13 часова износио само 19,5 милиона евра, а НБС није интервенисала из девизних резерви.

Банкари објашњавају да је узрок слабљења динара ове недеље увоз енергената и отплата девизних кредита. Евро се у појединим банкама још од среде продавао по курсу од 100 динара, док је у мењачницама био од 98 до 99 динара.

Члан Извршног одбора Сосијете женерал банке Соња Миладиновски истиче да слабљење динара утиче на пад стандарда грађана.

- Корист од пада курса имају само извозници, и то они који не зависе од увозних компоненти. Банке ту немају ни интереса ни штете. Слабљење домаће валуте води ка смањењу реалних примања грађана, а отежава и пословање увозно оријентисаној привреди - каже Соња Миладиновски, и додаје да не треба прерано доносити закључке о будућем тренду домаће валуте.

- У току јануара курс је имао своје осцилације, и како је сада на нивоу од 98 динара, био је и на нивоу испод 96 динара. Ово су релативно краткотрајне осцилације курса које указују на тренутну неравнотежу између укупне понуде и тражње за девизама - истиче она.

Ускоковићу плене циглану

Држава ће у наредних десетак дана ући у вилу, коцкарницу и циглану „Наша слога" са две фабрике и 77 хектара земљишта у власништву Бранислава Ускоковића (73), бившег директора Електродистрибуције Београд, и чланова његове породице, сазнаје „Блиц".

- Вила и коцкарница се налазе у Београду и оне су већ одузете, а ускоро ће бити предате градској власти. Планирано је да се вила преуреди за обданиште јер она недостају главном граду, а коцкарница ће бити затворена јер се налази у близини школе и те просторије ће бити уступљене пензионерима - каже за „Блиц" државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.

Како сазнајемо, вила која је планирана да се преуреди у обданиште налази се у Петроградској улици број 3 на Врачару и у власништву је Ускоковићеве ћерке Јелене Митровић-Ускоковић. Процењено је да она вреди око два милиона евра.

Заплена циглане „Наша слога" у Ковину биће прво одузимање неког предузећа по Закону о одузимању имовине проистекле из кривичних дела. То предузеће је, како сазнајемо, Ускоковић купио за око 700.000 евра, а оно сада вреди око шест милиона евра и послује веома успешно са 200 запослених.

- Чим буде било донето решење о одузимању предузећа Дирекција за управљање одузетом имовином именоваће директора који ће водити то предузеће до одлуке о трајном одузимању. По одлуци о трајном одузимању Дирекција ће расписати аукцију и најбољи понуђач ће купити то предузеће - објашњава Хомен.

Он је напоменуо да је финансијска истрага против Ускоковића настављена и након одузимања станова у Београду и да је откривено да има пет станова у Паризу, више некретнина у Црној Гори и још око 400 квадратних метара некретнина у главном граду.

Шарићева група зарадила 4,5 милијарди евра у Европи

Главни осумњичени за шверц 2,1 тоне кокаина заплењеног у Уругвају Дарко Шарић зарадио је око 4,5 милијарди евра на шверцу наркотика, процењују у српској полицији. До те претпоставке дошло се на основу информација да је Шарић још пре осам година почео са кријумчарењем кокаина из Јужне Америке у Европу. Саговорници нашег листа наводе и да цифра од четири и по милијарде евра није завршила у Шарићевом џепу, већ да је тај новац криминална група обрнула на шверцу кокаина.

- Дошли смо до података да је организовао по две пошиљке кокаина годишње. Свака пошиљка је била приближно иста, као ова што је заплењена у Уругвају, дакле између две и три тоне. Свака је плаћена између 100 и 200 милиона евра, а зарада по испоруци је износила око пола милијарде евра - тврди наш извор.

Наше службе су дошле и до података да је Шарићева група имала намеру да завлада европским тржиштем кокаина. Исте информације говоре да су Шарићеви људи преузели тржишта кокаина у Грчкој, Италији и Шпанији и да су планирали да се даље шире на Белгију, Холандију и Немачку. Наш саговорник наводи и пример прекјучерашње акције хапшења Шарићевих људи у Италији под називом „Шах мат".

Операција под називом „Шах мат" открила је криминалну мрежу коју су сачињавали Италијани и страни криминалци, која је увозила велике количине кокаина намењеног за дистрибуцију по Италији. Кријумчари су користили нови систем како би избегли контроле. Они су, наиме, помоћу хемијског процеса кокаин претварали у материјал сличан пластици и тако варали царинску инспекцију. У току операције одузето је девет килограма кокаина, међутим, истражитељи сматрају да је организација баратала са најмање 75 килограма белог праха.

Хапшења су поред Милана, Рима и Риминија извршена у још неким градовима северне Италије. Италијански медији наводе да се истрага води и у иностранству, посебно у Хрватској и Србији, где се налази једна од логистичких база за диловање. У истрази Дирекције за борбу против мафије из Барија, испитано је 37 особа. До хапшења је дошло и у Риминију, где је ухапшено неколико Албанаца.