Рођена на Старом сајмишту, са 900 грама је спасили у врећи за хлеб – Естер Бајер сада има само једну жељу

После масовне депортације Јевреја на Старо сајмиште, Естерина мајка креће за породицом. Са још стотину суграђана нашла са оне стране жице логора у седмом месецу трудноће.

"Ноћ. Зима. Као сада. Родила ме са 900 грама у седмом месецу, од оне муке, од оне патње шта су све преживели. То само они знају и Бог. Ја сам се родила", прича Естер Бајер.

За који дан напуниће 80 година, а током живота слушала је приче о свом рођењу.

"После дугог низа година, моја стрина ми је причала, тако сам пуно ствари и сазнала, она је имала три сина, први син јој је умро, два је родила и волела је девојчицу и родила је мене. Хтела је да ме види, принели су ме, она је заплакала, јер је знала да мора да ме остави. Ја сам тада први пут заплакала за мајком, први пут", каже Естер Бајер.

Уместо суза, малу Естер је послужила срећа. Из логора Старо сајмиште, у торби за хлеб, спасавају је очеви рођаци и одводе у Звечанску.

"Кад су ме извели и у Звечанску довели нико није мислио да ћу да останем жива, 900 грама, то је кило меса. Нико у Звечанској није знао ништа о мени. То је била све тајна. Мада су Немци све то испитивали и проверавали. А када су одлазили, сву су документацију спалили, јер ја сам тражила, али све су поништили", наводи Естер Бајер.

Остала је само прича да је у дому за незбринуту децу добила име Олга. Када се рат коначно завршио, после три године из Дома за незбринуту децу одводе је очеви родитељи.

На питање како је изгледало њено детињство у послератној Југославији, да ли је било неке стигматизације зато што сте Јеврејка, каже да није.

"Ја чак нисам ни знала шта то значи Јеврејка, мени су у кући код бабе и деде говорили да сам ја мала Јеврејка, да ми је мајка била добра жена и да је жалосно што су сви тако страдали. Али шта сам ја онда била девојчица да бих могла нешто да знам. Не, не, такво је било време", додаје она.

Током радног века који је делимично провела и као куварица на броду, Естер каже није имала времена да истражује о Холокаусту. Сада у пензији све више чита о страдању својих сународника.

"Ништа нисам завршила, јер нисам имала могућности. Само рад, рад, рад. Е када сам отишла у пензију, онда сам се посветила мојој заједници", наводи Естер Бајер.

Беба чудесне животне приче са Старог сајмишта данас је бака која ће за неколико дана прославити 80. рођендан. Има, каже, само једну жељу – да за коју годину дочека да на месту њеног рођења никне меморијални комплекс "Старо сајмиште".