Бескућници, људи које заобилазимо

Ушушкани у својим топлим домовима, гледајући кроз прозор можемо да уживам у идиличној слици правих зимских вечери. Тешко да било ко од нас помисли на оне које свакодневно срећемо и заобилазимо у широком луку, на бескућнике који дању тумарају градом, а ноћу траже колико толико сигурно уточиште.

Сви градови у свету имају скитнице, али неки имају и прихватне центре који су њима посебно корисни зими када је темперетура испод нуле. У Крушевцу, међутим, још нема решења, па се десетак бескућника у том граду и ове зиме сналазе сами.

Екипа крушевачког дописништва РТС-а кренула је да их пронађе. Већ у старту знало се да то неће бити лак посао.

Прво одредиште био је недовршени објекат у коме скитнице проводе летње ноћи. У мрачним просторијама, без прозора и врата непријатни мириси и видљиви трагови некадашњих становника. Поцепан душек, пластичне флаше, похабана одећа.

Очигледно да сада нема никог. Бескућници овог града потражили су топлије склониште.
На железничкој станици их нема, у чувеном Ребекином сокачету такође. У подземним гаражама у самом центру града, на месту где пролази топловод, постоји уточиште које се очигледно користи.

На први поглед легло заразе. У мрклом мраку сунђер, јастук и стари капути, спремана постеља на сувом.

Уточиште у Хитној помоћи

У крајњем случају, када више немају куд, бескућници уточиште проналазе у Хитној помоћи.
Начелница ове службе, доктор Радмила Дамљановић каже да се у граду о њима изгледа само они брину. Долазе ту када више немају где да се огреју.

"Нама стварају велики проблем, али им увек пружамо здравствену и другу помоћ јер знамо да немају где. Овде добију чај, нешто хране. Ујутро одлазе. Тиме се, међутим, проблем не решава, навеће су опет ту јер немају где", наводи Дамљановић.

У Центру за социјални рад постоји мобилни тим за ургентне случајеве. Међутим, у граду који има 120.000 становника не постоји место на коме би се бескућници бар привремено сместили.
Иницијатива је покренута још пре три године, али ресорно министарство није дало одобрење.

"Та иницијатива је опет покренута и надамо се да ћемо добити сагласност и прихватну станицу отворити унутар геронтолошког центра где постоје сви потребни услови за збрињавање", каже директорка Центра Слађана Цабрић.

Упућени истичу да би решење проблема који је присутан у целој Србији и кога се сетимо баш када загусти, били регионални центри или прихватилишта за одрасла лица у којима би људи који немају куд, или не желе да се скрасе на једном месту имали бар на кратко сигурно уточиште.