На КиМ без стабилизације енергетског система до 20. јануара следеће године

Како је један од два блока термоелектране "Косово Б" у Обилићу ван строја, другог решења за стабилизацију система није било осим да се пређе на стање вишесатних редукција, чиме је електроенергетски систем враћен  у време од пре две деценије, у прве године након оружаних сукоба на КиМ.

У Приштини откривају да је неколико фактора који су довели до тренутне ситуације.

Министарка привреде у Приштини Артане Ризваноли најавила је повећање потрошње енергије код грађана, пад блока електране "Косово Б", оптужујући истовремено власти у Србији за блокаду далековода, узрокујући девијације на мрежи.

Директор електроенергетске корпорације (КЕК) у Приштини Нагип Краснићи најавио је да блок "Б2" неће бити враћен у систем најмање до 20. јануара следеће године.

"Ови проблеми потичу и од зависности косовског енергетског сектора од иностранства. Ниво производње КЕК-а је смањен. Што више КЕК производи енергију, то смо мање зависни од увоза и цена. Имамо низак ниво производње, јер је блок 'Б2' пао и још није активиран. То је фактор", рекла је Ризваноли приштинским медијима.

Други фактор, према њеним речима, су енергетска криза у Европи и ограничење гаса из Русије.

"Међународне берзе и цене на међународним берзама порасле су на рекордне нивоу. Ово је други фактор. Производња енергије у Европи није порасла, већ се смањила. Ови недостаци узрокују да се евидентирају рекордне цене. Ситуација у Европи се додатно погоршала, а као резултат тога, погоршала се и код нас. У неким земљама температуре су пале испод нуле. Француска, која је највећи извозник енергије, смањила је производњу", рекла је Ризваноли, поменувши и повећање потрошње, која је за последња два дана увећана за 14 одсто.

Уведене рестрикције замишљене су по систему ‘два сата без струје – осам сати са струјом’.

Међутим, у пракси искључења струје су и дужа: трају до три сата, а потрошачи се селективно након четири сата са струјом, поново на најмање два сата искључују из система.

Ризваноли је позвала грађане да нађу друге алтернативе за грејање, како би уштедели струју.

"Раније су ме питали чиме да се загрејемо. Неки немају друге опције, други имају друге опције, постоје други облици уштеде енергије, или рационализацијом коришћењем више енергије ноћу него током дана", навела је.

За енергетску кризу на КиМ тврди да је крив и Београд који, рекла је, блокира далеководе и тиме ствара оптерећења у енергетском систему у другим земљама, попут Северне Македоније и Албаније.

"Србија је блокирала енергетску линију између нас. То није нешто ново, али у оваквој кризној ситуацији додатно отежава ситуацију. Ово узрокује оптерећење мреже у другим земљама, као што су Северна Македонија и Албанија, које су већ у кризи. Још више смо ограничени на куповину енергије, често немамо избора осим да купујемо по високим ценама", казала је Ризваноли.

Извршни директор електропреносне мреже (КОСТТ) Кадри Кадриу прецизирао је да постоји ризик да редукције струје буду и чешће, ако тренутни план не донесе стабилизацију система.

"Уштедели смо око 150 мегавата, али овај план неће бити довољан. Тренутно је разлика између производње и увоза изузетно велика. У нормалним условима то не би био проблем, али је повећање цена на међународном тржишту погоршало ситуацију", рекао је Кадриу.

Навео је, такође, да су смањења енергије неопходна да би се одржао интегритет енергетског система и како их ЕНСОИ не би кажњавао.

Објаснио је да протеклих година на КиМ није било тако велике потрошње електричне енергије и да су "због јефтине струје ове године грађани почели да је користе за грејање".

За нестанак електричне енергије у неким деловима КиМ дуже од два сата, Кадриу је нагласио да веће редукције могу бити везане и за техничке кварове.

КЕК тренутно има у функцији три блока електране "Косово А", док је у електрани "Косово Б" у функцији само један блок.

"У електрани 'Косово Б' ради само блок 'Б1', на блоку 'Б2' имамо квар, који је још увек у току и предузимамо мере да га вратимо у рад што пре. Очекујемо да ће негде 20. јануара овај блок бити враћен у рад", рекао је директор КЕК-а Нагип Краснићи који, међутим, није могао да гарантује да криза неће да потраје ни после 20. јануара 2022. године.