Без нових стандарда за докторанте

Иако је почетком године требало да ступе на снагу нови стандарди за докторске студије, Београдски универзитет предложио измену програма студија јер би стандарди довели у опасност наставу на већини факултета.

Почетком ове године требало је да ступе на снагу нови стандарди Националног савета за високо образовање за докторске студије. Предвиђено је да ментор има најмање пет радова на међународним листама.

Међутим, под таквим условима не би могла да се изводи настава, па је Универзитет у Београду предложио измену Правилника за акредитацију факултета и програма за докторске студије Националном савету и Акредитационој комисији.

Професори кажу да су разлози иницијатива оправдани јер би се у супротном довеле у опасност докторске студије на већини факултета, пошто формалне, прописане разлоге, који треба да ступе или су већ ступили на снагу, не испуњавају многи наставници, не зато што су професори лоши већ зато што је листа формализована.

Декан Учитељског факултета, професор Александар Јовановић, рекао је да су у нарочито тешкој ситуацији наставници на друштвно-хуманистичким наукама и националним наукама.

Професор Неда Бокан, проректор Београдског универзитета рекла је да би сви наставници на универзитету требало да буду равноправни, "да сви наставници имају могућност да буду ментори, а да кандидати имају могућност избора ментора".

Ректор Универзитета у Београду, професор Бранко Ковачевић изјавио је да "није у питању само Београдски универзитет, већ све остале школе.

"Ситуација је добра у сфери природних наука, они те стандарде превазилазе, медицинске науке испуњавају бар те минималне стандарде. Међутим, најтежа је ситуација у друштвеним наукама, где скоро нико не испуњава услове, стицајем околности, јер су они играли игру по другим правилима од земаља Европске уније и Запада", рекао је Ковачевић.

Мада ће се тек наредног месеца знати тачна пролазност студената у наредну годину, професори процењују да је она од 60 до 70 одсто. Оно што студенте занима јесу буџетске квоте за докторске студије.

"Једино што отприлике могу да чујем као неки артикулисани глас из Министарства просвете јесте да ће се укупна квота дати Универзитету, а онда да Универзитет то требати да расподели између самих факултета", рекао је студент проректор Београдског универзитета Милан Поповић.

Иако се на најновијој Вебометрикс листи 6.000 универзитета у свету, Универзитет у Београду нашао на 299. месту, циљ је да се у што краћем року нађе на најцењенијој Шангајској листи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 06. октобар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи