Избегавајте дивље плаже, не глумите хероје на базенима – али послушајте савет ако вас ухвати грч

Према подацима Републичког завода за статистику, прошле године утопило се 55 особа у Србији, а само за протеклих месец дана, преносе медији, више од двадесет. Неки од њих утопили су се на неуређеним, дивљим плажама.

Неке су познате широј јавности, а неке су сакривене и ушушкане између стена и дрвећа. Природа, река, чамац, на овој врућини – ко би одолео. Међутим, нису само лепе. Дивље, неуређене плаже, иако примамљиве врло често су опасне. 

Гостујући у Београдској хроници РТС-а, инструкторка у Удружењу спасилаца на води Кристина Миладиновић рекла је да купање на дивљим купалиштима није безбедно за посетиоце зато што не постоји урађена инфраструктура.

Додала је да на тим местима не постоје организоване службе као Хитна помоћ, спасилачка или редарска служба, које представљају минимум да би такво место било безбедно за боравак.

Дешавају се незгоде и на базенима. Одговарајући на питање ко је крив када дође до утапања, она је рекла да су то ситуације када људи олако схватају савете и информације и неке едукативне мере којима се превентивно делује да до тога не дође.

Говорећи о томе шта ако се на базену ипак деси паника у води, Миладиновићева каже да на таквим местима постоји организована спасилачка служба која је професионално спремна да реагује у таквим ситуацијама.

Апелује на људе да не глуме хероје, да не скачу и не пружају помоћ јер не знају како.

Има и обавештење на базенима – истуширајте се, а то није само због хигијене. Објашњава да су високе температуре напољу и када ускочите у воду где је 10 степени мање, то представља велики шок за организам, тако да треба постепено улазити у воду и расхлађивати се. 

Људи често прецене своје могућности 

Дивље плаже треба да избегавамо, а на базену да се придржавамо мера, ако се нешто деси звати спасиоце.

Вест да се мушкарац удавио у Сартију у плићаку, узнемирио је многе. Таласи су опасни. Много је теже пливати под таласима него у мирној води.

"Људи често и прецене своје способности и мисле да могу да отпливају више и онда схвате да не могу, услед чега настаје страх и паника, и онда имамо проблем", каже спасилац.

Према њеним речима, безбедно је онолико колико бринемо о себи. Важно је да познајемо место на коме се купамо, није важно да ли је у питању река или море.

Такође је рекла да је важно да слушамо савете спасилачке службе. 

Зашто су реке опасне

Истиче да не можемо да знамо тачне специфичности река, од дубине, неких ризичних места – низ је неких карактеристика које могу да доведу до ситуације где нико не може да помогне.

"Важно је да се купамо на местима која су одређена за то", истакла је Миладиновићева.

Најтеже вести су када чујемо да се утопило неко дете. Говорећи о шлауфима и мишићима код деце, Миладиновићева каже да када ставите детету мишић на руку, оно стиче лажну сигурност и теже га је ослободити да плива без тога.  

Савет свима које ухвати грч у води или их додирне трава

Уколико пливача ухвати грч у води, Миладиновићева каже да никако не треба да подлегне страху: морамо да будемо прибрани, да удахнемо и окренемо се на леђа, да сачекамо да прође тренутак ако је у питању грч и позовемо помоћ – да ли стручну или неког ко ће прићи и помоћи на одговарајући начин.

"Када говоримо о особама које нису стручно обучене за пружање помоћи – није дозвољен директан контакт са утопљеником. У таквим ситуацијама најчешће имамо случај да се утопе две особе. Треба додати предмет на који ће се особа попети и удахнути ваздух, или позвати помоћ, због безбедности друге особе", закључила је Миладиновићева.