Окановић о страдању дечака на Карабурми: Треба ставити прст на чело и мењати закон
Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић рекао је за РТС да би случај саобраћајне несреће на Карабурми, у којој је један дечак подлегао повредама требало да преузме Више тужилаштво јер се ради о најтежем кривичном делу против безбедности саобраћаја и ради се о умишљајном кривичном делу.
Преминуо је дечак са Карабурме кога је у недељу колима ударио возач, па побегао с места несреће. Јуче је возачу судија одбио да одреди притвор и он ће се бранити са слободе. До сада се бранио ћутањем.
Деветогодишњи дечак је у недељу са оцем и четворогодишњим братом прелазио улицу када је на њих налетео "ситроен".
Гостујући у Београдској хроници РТС-а, директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић рекао је да би случај требало да преузме Више тужилаштво јер се ради о најтежем кривичном делу против безбедности саобраћаја и ради се о умишљајном кривичном делу, и стиче се нови основ који није постојао за притвор, а то је да уколико је извешено кривично дело за које је запрећена казна преко 10 година а дошло је до узнемирења јавности које може ометати поступак - може се возачу одредити притвор.
"Очекујем да ће Више тужилаштво преузети овај предмет и очекујем одлуку другостепеног суда што се тиче притвора", рекао је Окановић.
Како судија одлучује о притвору
Директор Комитета за саобраћај указује да морамо да поштујемо одлуку суда.
"Не смемо да вршимо утицај на судство, али имамо право да се не сложимо и да не будемо задовољни, то је слобода мишљења. Нисам имао тај предмет у рукама па да могу да вам кажем због чега је судија тако одлучио али чини ми се да су постојали елементи. Нисам присталица тек тако олаког слања у притвор. То је тешка процесна мера, то није казна, притвор је мера која треба да обезбеди присуство окривљеног током поступка и да спречи окривљеног да омета поступак", каже Окановић.
Суд је дужан да примени најблажу меру коју може да би обезбедио присуство окривљеног али у овом случају жалба тужилаштва јесте основана, сматра Окановић.
Возач је више пута осуђиван. Одговарајући на питање да ли је то довољно да га задрже, Окановић пита зашто те казне нису утицале, какве су наше кривичне санкције уколико неко буде осуђен а након тога настави да се понаша на исти начин.
Према његовим речима, парадокс је да теже прође неко ко направи прекршај, где нико није страдао него ко учини кривично дело.
"Ако повредите другог учесника у саобраћају и добије на пример, прелом ребра, по правилу ће Тужилашво понудити да платите у хуманитарне сврхе 30 или 40.000 - нећете добити ни један једини поен, нећете добити ни један месец забране управљања возилом и водићете се да нисте осуђивани", указао је Окановић.
Са друге стране, ако напаравите прекршај добићете и поене и забрану и то је јако чудна ситуација, указује Окановић.
"Живот у саобраћају је јако јефтин"
"Крајње је време да се запитамо да ли је наша казнена политика што се тиче кривичних дела из области саобраћаја одговарајућа. Стичем утисак да је живот у саобраћају јако јефтин, имали смо исту несрећу прошле године на Петловом брду, погинуо је дечак стар 16 година, возач је имао 1,14 промила и возио је брзином која није дала шансу дечаку да преживи. Добио је 3,5 године затвора", испричао је он.
"Треба ставити прст на чело, а Комитет за безбедност саобраћаја је пре неколико година предложио да се за умишљајну саобраћајну несрећу пропише казна као и за убиство, уместо две до 12 година, да буде 5 до 15 година", каже Окановић.
Окановић сматра да треба променити закон, а Закон о безбедности саобраћаја је више пута мењан, и по том закону казне нису мале.
Ако причамо о кривичном законодавству пракса се 20 или 30 година није променила. Генерално, истиче, судије нису баш одважне да мало истрчавају из те праксе. Правило је један погинули једна година затвора, троје погинулих - три године, ако је умишљајна саобраћајна несрећа онда су две године по човеку", рекао је Окановић.
"Морамо да ценимо опасност радње а не тежину последице"
Да се на том пешачком прелазу на Карабурми затекло десеторо деце, па сви би били повређени, морамо да ценимо опасност радње а не тежину последице, указује Окановић.
Нехатно кривично дело је ако је учинилац био свестан могућности наступања последице па је олако држао да она неће наступити.
Умишљај значи - ако сте били свесни могућности наступања последице а на то сте пристали. То је тежи облик виности, каже он.
"Возило се зауставља ради пропуштања пешака, ви кренете у претицање тог возила, видите да је испред вас пешачки прелаз и видите да се зауставља возило испред прелаза. Дужни сте да очекујете пешака на прелазу без обзира да ли ви видели комплетан прелаз или не, имате и возило које се зауставља, дужни смо да сматрамо да се зауставља због пешака. Ако већ претичете дужни сте да прилагодите брзину да ако се пешак појави, можете да зауставите возило, ако се пешак појави ударићете га. То је умишљај, не можете олако држати да се пешак може појавити зато што је то пешаки прелаз", указао је Окановић.
Бекство са лица места
Објашњава да бекство са лица места саобраћајне незгоде није кривично дело. Уколико напустите лице места где је неко тешко повређен то је прекршај, запрећено је до 30 дана затвора плус поени. Наш кривични законик познаје дело - ако возач остави без помоћи лице, разна тумачења су у пракси.
Каже да су предлагали да ће бити кажњен ко не укаже помоћ. Окановић подсећа да су 2012, 2016. и 2021. предлагали измену кривичног законика у делу који се тиче саобраћаја, али да нису добили одговор од Минстарства правде.
"Да ли треба да чекамо да дете погине да бисмо размишљали о томе. Апел за све, хајде да мењамо ствари одмах", закључио је Окановић.
Коментари