Заживео допунски рад лекара

У више од 100 установа у Србији, у прошлој години уведен је допунски рад. То је захтевало одређено време и добру припрему здравствених установа, кажу у Министарству здравља и поручују да ће се са том праксом наставити и у овој години.

Од прошле године, врата сваке треће здравствене установе у Србији отворена су и после радног времена. Због те одлуке, задовољни су и пацијенти.

Осим пацијената, задовољни су и запослени.

"Мој први критеријум је да ли су задовољни запослени, који су иницирали да као установа поднесемо захтев за допунски рад. Корисници су задовољни", рекао је др Љубиша Перишић из Дома здравља Стари град.

Перишић је нагласио да постоји обострано задовољство.

Др Верица Милатовић-Јездић из Дома здравља Савски венац сматра да допунски рад има предности и даје могућност и пацијентима који нису могли да добију услугу и даје лекарима услов за додатни рад.

"Пацијенти који добијају услиге у оквиру допунског рада не угрожавају редован рад, квалитет и динамику услуга које ми пружамо нашим опредељеним пацијентима", каже др Милатовић-Јездић.

Пример добро организованог допунског рада могао би да буде и Клинички центар Србије.

"Допунски рад је у највећем делу Клиничког центра заживео и на тај начин је добио основ да заради и сам центар и да појединци кроз свој допунски рад зараде средства која ће им омогућити бољи и квалитетнији живот, да не морају да иду у неке приватне ординације, да ми створимо услове за њих", рекао је др Ђорђе Бајец, директор КЦС.

Овакав начин рада, кажу у Министарству здравља омогућио је да се боље прате финансијски токови унутар здравствених установа.

Став Министарства здравља јесте да је ово добра иницијатива, јер је она предуслов за једно фер и коректно пословање које пре свега иде у прилог осигураницима, каже др Ивана Мишић из Министарства здравља.

"Сви ми као осигураници који имамо право на здравствено осигурање у одређеном обиму морамо да знамо шта је то што можемо добити са нашом здравственом књижицом, а шта је то што ћемо сами својевољно платити. Дакле, овај концепт прави јасну разлику између та два начина пружања услуга", рекла је Мишић.

Иако је увођење допунског рада у протеклом периоду било оспоравано и критиковано, чињеница је да су за само пола године здравствене установе зарадиле око 2,6 милијарди динара.