Самохрана мајка шесторо деце, након карцинома, без услова за живот – "тек сад крећем да се борим"
После лечења карцинома дојке, муж је напустио Мају Коларски и њихово шесторо деце. Иако је у међувремену пронашла привремени дом у Бегечу, селу код Новог Сада, њена породица живи тешко, без основних услова за живот.
Маја се подвргла лечењу карцинома у Немачкој, након што је добила азил у тој земљи. Тај период памти као најтежи, јер је болест метастазирала, а хемотерапије је лоше подносила. Тада је деци написала опроштајна писма, мислећи да их више неће видети.
"Лаза је тад имао три године, Данило је имао пет, били су мали, и јако су ми недостајали", каже Маја Коларски.
Истиче да јој је два месеца, када је била без деце, био најгори период у животу.
"Не волим да плачем. Али с вером у Бога, а стварно верујем у Бога, схватила сам да ми није време, да тек сад крећем да се борим. Тако је и било, моја деца су моја војска", истиче Маја Коларски.
После успешног лечења, са породицом је живела у Немачкој три године. Потом су депортовани у Србију, када остаје без подршке партнера.
Наводи да је било проблема у браку и да је трпела физичко насиље. "Он је био овде, нашао је другу жену, у међувремену, продао је нашу кућу у Крајишнику и ми остајемо без дома", додаје Маја.
Пре месец дана је нашла посао, али свакодневно брине за опстанак, јер су њено здравствено стање и шесторо деце, послодавцима и станодавцима до сада представљали проблем.
"Углавном сам добијала отказе зато што не могу да издржим целу смену. Имам болове у костима, боле ме колена, боли ме десна страна тела која је цела одстрањена. Сада имам имплант", објашњава Маја Коларски.
Данас живи у трошној кући у Бегечу, у коју се преселила на предлог пријатеља, јер других опција није било.
Како каже комшија Горан Петровић, у том објекту нико није живео. "Ту су били попуцали радијатори, а друге могућности за грејање није било", указује Петровић.
"Деца су јој културна и не праве неке проблеме, просто не знам како се бори са свим тим трошковима око куће, јер су стварно јако велики трошкови", наглашава Петровић.
Маја је уз кућу наследила и дугове бивших станара, које плаћа како би имали струје. Помаже јој једна пријатељица, а много је више оних који је зову, или преко друштвених мрежа шаљу поруке мржње јер се усудила да роди шесторо деце.
Упркос томе, каже да ником ништа не замера, а снагу црпи из дечјих осмеха, колико год да јој је тешко.
Коментари