Хоће ли Србија правити куће од конопље и садити је свуда где треба очистити ваздух

Док чекају усаглашавање домаћег законодавства са правилима Уједињених нација, по којима је канабис скинут са листе опојних дрога, у Националном удружењу конопљара имају пуне руке посла. Припремају сировину за израду еко, уместо пет амбалаже. У плану је и да сваке године по једну стару кућу замене "зеленом" – од конопље.

Тканина, лекови, козметика, папир, па зашто не и кућа од конопље.

"Ми смо кућу од неких 260 метара квадратних за осам, девет дана успели да дигнемо комплет под кров. Ова фракција је наш производ, користи се за малтерисање, овако ситне фракције ретко где има", објашњава Слободан Стојановић из Националног удружења конопљара Србије.

Финим издвајањем влакна од стабљике добијају се различите фракције материјала. За сто квадрата који "дишу", а одолевају ветру јачине 450 километара на сат и осмом степену Рихтерове скале, треба посејати, кажу, око шест хектара конопље.

"То не мора да буде примењено у руралним срединама, напротив може и у граду. Чак неке фракције за малтерацију које имамо тотално су примењиве и за конвенционалну градњу – за гитер блок или циглу, ако имате неомалтерисану и хоћете да урадите изолацију – далеко је боље од стиропора", истиче Игор Богдановић из Националног удружења конопљара Србије.

"Конопља на један хектар даје биомасе колико пет хектара шуме. Она у својој вегетацији исто тако пет пута више упија угљен-диоксида. Ако уземемо око градова који су загађени смогом, засејемо њиве са конопљом, врло брзо ћемо се решити смога", додаје Стојановић.

У Фукушими је сејана да очисти земљиште од тешких метала. У Србији је средином прошлог века била неизоставни део сетве. Године 2013. сејао је један, а прошле године 50 ратара на око 600 хектара.

"Подносилац захтева је дужан да се изјасни пре свега о сврси гајења конопље, површинама и сорти коју планира да гаји и мора да поднесе захтев до 30. априла", наводи Владе Ђоковић из Управе за биље Министарства пољопривреде.

Потражња за такозваном супер храном, у коју спадају прерађевине од конопље, расте. Не заостаје ни семенска производња.

"Сорте и 'хелена' и 'марина' су на светској и на европској сортној листи. Семе извозимо од Канаде до Уругваја. У САД је сад застој због ковида, али верујем да ће то поново ићи", истиче Владимир Сикора са Институт за ратарство и повртарство Нови Сад.

С обзиром да сведочимо времену у коме екологија капитализму узвраца ударац, није искључено да поново возимо "форда" и носимо "левис", али од конопље.