РТС са техничарима који ваздухоплове оспособљавају за летове – "уиграни смо као фудбалски тим"
Неки од оних који ће се средином фебруара пријављивати у Војну гимназију и за Војну академију каријере ће градити и на војним аеродромима. Екипа РТС-а имала је прилику да види како изгледа радно место између мигова 29 и хеликоптера како старије, тако и новије генерације. Ко су људи који за нешто више од месец дана могу да оспособе један ловачки авион 4 плус генерације?
Да би миг 29 могао до максималних 2.400 километара на час или 18.000 метара висине цео тим техничара мора да уради свој део посла. Потврди пилота да један ловачки авион може да полети претходе радови и сагласност оружара који последњи даје дозволу за лет и дочекује авион на писти, као и техничара специјализованих за електроопрему, радио и радарску опрему.
"Код мига 29 најкомплекснији ремонт који ми радимо је двесточасовни и за њега је потребно 45 радних дана и након тога, после провере свих проба на техници, он је спреман за пробни лет", објашњава Мирко Попов, чета за ваздухопловно-техничко одржавање.
Командир Првог одељења авион-мотор, заставник Зоран Катић, каже да у тиму функционишу као један.
"У екипи доста добро се знају међусобно и уиграни смо као један фудбалски тим. Зна се ко када улеће, ко прима лопту и када се шта ради. Свака активност је програмирана и тачно се зна у ком моменту је ко одрађује", додаје Катић.
"Има мало бриге и страха, али највише поноса"
Они који су спремни да уђу у клинч са овом машином пролазе и посебну обуку, како у Србији тако и у Русији.
"Имали смо услова да видимо једну гигантску силу како ради њихово одржавање. То одржавање је умногоме слично као наше, али оно све што је различито смо покупили и наставићемо да преносимо млађим генерацијама", наводи Катић.
А кад виде готов пројекат на писти... "То је специфичан осећај, има ту мало и бриге и страха, али и поноса највише", истиче Попов.
На Војном аеродрому у Батајници у руке овог тима долазе и хеликоптери, како старије генерације, тако и они новији.
"Када се купује ваздухоплов, купује се и сва опрема која иде уз то и мора да се људство оспособи да би се радило на том средству. Тако да, када је набављен хеликоптер Ми-17 сва средства која су набављена уз то су била много модернија него средства и алат који су коришћени за Ми-8", наводи потпоручник Иван Манчев.
Тим чине и деца пилота који су 1999. задужили и авијацију и земљу
Део тима који опслужује летелице чине деца пилота који су током 1999. задужили и авијацију и земљу. Тако се и Наташа Аризанов, ћерка Иље Аризанова, изборила за своје место на аеродрому који носи име још једног таквог пилота – Миленка Павловића.
"Ја сам на аеродром долазила још од малих ногу тако да ми је све ово некако прирасло срцу и кад сам уписивала академију жеља ми је била да овде радим", наглашава потпоручник Наташа Аризанов.
За разлику од 1999. када је Иљо Аризанов летео, на батајничком аеродрому је више младих. Они овде долазе са Војне академије, али и преко посебних конкурса. У наредна три месеца јединице ваздухопловства појачаће група – око 90 младих подофицира.
Коментари