Бадњи дан, шта је према веровањима данас забрањено

Православни верници у Србији и широм света обележавају Бадњи дан. Са бадњаком, верници у кућу уносе срећу, здравље и напредак уочи најрадоснијег хришћанског празника - Божића. У 20.05 на Првом програму емитоваћемо Божићну посланицу Српске православне цркве. У поноћ, на Првом програму, пренос поноћне Божићне литургије из Храма светог Саве.

Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, пре изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, са сламом, уноси у кућу.

Бадњак води порекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насекли и донели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. И слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсећа на ону ноћ када се родио син божији, и када је положен у јасле на сламу.

Ове обичаје народ је наследио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.

У градским условима, на безбедан начин, прегори се тек по неки листић.

На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекујуће радости.

По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.

Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.