Бадње вече

Православни верници у Србији празнују Бадњи дан и Бадње вече, литургијама у храмовима Српске православне цркве које најављују празник рођења Исуса Христа и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.

У порти Храма светог Саве вечерас је ложењем бадњака у Београду почела прослава Бадње вечери којом се најављује Божић, празник рођења Исуса Христа.

Упркос киши и лошем времену, велики број верника присуствовао је обреду који је предводио викарни епископ Атанасије хвостански. Он је претходно у малој цркви светог Саве служио празнично бденије које се увек служи уочи великих празника.

Поводом празника којим се слави рођење Исуса Христа, владика Атанасије позвао је вернике на смиреност и љубав.

"Вечерас загрлите и све они који су остали без својих домова, све сиромашне, бескућнике, прогнане, јер тако се прославља Божић и дочекује Христ", поручио је владика.

Епсикоп Атанасије предводиће у поноћ, такође у Храму светог Саве, прву божићну литургију која повезује два празника, Бадње вече и рођење Исуса Христа, најрадоснији догађај хришћанског света.

На свим електронским медијима, на Бадње вече, емитована је традиционална Божићна посланица архијерја СПЦ коју је у Српској патријаршији, уочи празника прочитао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, чувар патријарашког трона до избора новог поглавара СПЦ.

Паљење бадњака широм Србије

У Саборној цркви у Сремским Карловцима вечерње богослужење служио је епископ сремски Василије, уз саслужење карловачког свештенства, а потом је освештао бадњак запаљен код чесме "Четири лава" на главном тргу.

Бадњак је вечерас положен, у присуству многобројних верника, и у оба лозничка храма и у свим парохијским и манастирским црквама у Јадру.

Упркос киши, паљењу бадњака у Лозници, у храму Покрова пресвете Богородице и у новој цркви Вазнесења господњег, присуствовало је на стотине верника, а слично је било и у оближњим манастирима Троноша и Чокешина и у храмовима у Бањи Ковиљачи, Драгинцу и у другим местима у Јадру.

Бадње вече је и у Ужицу испред Саборне цркве светог Ђорђа. Ложењу бадњака присуствовало је више стотина грађана, а свечаност коју је, поред свештенства ужичке цркве, увеличало и руководства града, прерасло је у општенародно весеље, уз звуке трубача и кувану ракију.

Ложењу бадњака испред Храма светог преображења на Златибору, поред мештана, присуствовао је и велики број туриста.

Паљење бадњака у присуству неколико стотина верника обележено је и у порти Саборне цркве у Нишу. 

У црквама у Пироту вечерас је одржана литургија, а потом су у портама паљени бадњаци и ломљене чеснице у којима су били златници тежине по два грама.

Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођења Спаситеља, а у православне домове уноси се бадњак по коме је празник и добио име и коме је црква дала посебан смисао.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.

Догоревање бадњака симбол је растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.

Симболични обичаји

Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

"Ко је гладан нека дође мени, ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.

Породични празник 

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.

Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују јулијански календар: Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.