Годину дана од масакра Хамаса над Израелцима – од локалног сукоба до рата који прети да прогута Блиски исток

Палестински милитантни покрет Хамас је на данашњи дан, пре годину дана, у изненадном масовном нападу убио више од 1.000 грађана Израела и других земаља, већином цивила. Напад је био окидач за рат у Појасу Газе, који је однео животе десетина хиљада Палестинаца и за годину дана прерастао у сукоб регионалних размера, уз сталну претњу погоршања и даље ескалације.

Рано ујутро 7. октобра 2023. године, припадници Хамаса, Народног фронта за ослобођење Палестине и Исламског џихада извршили су из Појаса Газе упад унутар Израела, на годишњицу Јомкипурског рата 1973. године.

Хамас је испалио више хиљада пројектила на просторе око Појаса Газе и на израелске градове.

У нападу ектремиста убијено је, према израелским подацима, око 1.200 лица грађана Израела и странаца, већином цивила.

Заробљено је више од 250 људи, који су одведени у Појас Газе као таоци, међу којима су се нашли и грађани Србије.

Напад је извршен копненим путем, али и са мора и из ваздуха. Око 3.000 екстремиста продрло је у Израел мотициклима, аутомобилима и другим возилима.

Са мора, коришћени су глисери, а за нападе из ваздуха дронови и параглајдери.

Убијени су цивили у оближњим пољопривредним заједницама, кибуцима, куће су запаљене.

Припадници Ел Касам бригаде, која представља војно крило Хамаса, упали су на музички фестивал Супернова, који се одржавао тог јутра на отвореном у близини Реима, и убили 364 лица, од чега 17 припадника снага безбедности, а 40 особа је отето.

Израелске снаге реаговале су убрзо након напада. Покренута је операција ИДФ "Гвоздени мачеви" у Појасу Газе. Мобилисане су десетине хиљада резервиста, проглашено је ванредно стање на простору 80 километара око Газе.

У исто време, израелска електропривреда, извор за око 80 одсто електичне енергије унутар Појаса Газе, прекинула је снабдевање.

Копнена инвазија и краткотрајно примирје

Копнени напад више од 100.000 израелских војника почео је 27. октобра.

Примирје је усаглашено 22. новембра, посредовањем Катара, на четири дана, али је рок потом продужен. Споразум је одредио ослобађање 50 талаца држаних у Гази и паралелно пуштање 150 заточених Палестинаца. Уз међусобне оптужбе за кршење примирја, непријатељства су настављена 1. децембра.

Од почетка сукоба 117 талаца су се живи вратили у Израел, највише кроз размену заробљеника са Хамасом, док је 97 још увек у заробљеништву. Страхује се да њих 33 више није живо.

Преговори о примирју и таоцима одржавају се од тада безуспешно, уз посредовање Катара, САД и Египта.

Ескалација сукоба

Рат је ескалирао и у регионални сукоб, у који је укључен Иран, као и групе које Техеран подржава на Блиском истоку.

На северу, Хезболах је из Либана већ 8. октобра 2023. започео артиљеријске нападе на Израел. Свакодневни окршаји прелили су се и на Голанску висораван.

Процењује се да је расељено око 500.000 лица у Либану и више од 96.000 у Израелу.

Такође, Израел је на мети Хута, шитске групе у Јемену коју подржава Иран.

За то време, Тел Авив и Техеран размењују међусобне претње одмаздом, ИДФ наставља нападе на Либан, а Хезболах на Израел, што на Блиском истоку, али и широм света, повећава дугогодишњу забринутост од свеобухватног рата у том региону.

Газа: Страдало скоро 42.000 Палестинаца

О почетка сукоба, готово читава популација Газе је расељена, приближно 2,3 милиона људи.

Према подацима палестинских власти у Гази, од почетка рата је страдало скоро 42.000 Палестинаца, већином жена и деце.

Међународни суд правде, поступајући по тужби за геноцид против Израела, наложио је Тел Авиву да предузме све мере "у оквиру својих овлашћења" да спречи сва дела која покрива конвенција о геноциду.