Од Книна до Инђије – камион који је спасио десетине живота

Од милион пређених километара, Радославов камион прегазио је најважнију руту пре четврт века. Августа 1995. од Полаче код Kнина до Инђије. За воланом Радослав Миливојевић, у приколици готово 50 рођака, пријатеља, комшија, војника.

"Kад смо кренули одоздо те ноћи у августу 1995. онда је било како ко с ким ухвати. Многи су били код нас у дворишту и у селу, нису имали с ким или нису хтели отићи с почетка и онда су наишли на мене, успут сам их купио", рекао је Радослав Миливојевић из Полаче код Книна.

На пут су кренули без горива. До Босанског Петровца извео их је петролеј, а касније нафта за коју су се сналазили литар по литар.

"Доста људи зна и овај камион и сети се нашег пута и кад год се сретнемо о томе се прича. сећаш се кад смо добили пршут, саламу, хлеб, воду кад смо добили, са нафтом проблем кад смо имали", казао је Радослав.

На заслужени одмор, љубимац је пре пет година отишао у гаражу. Привремено га је заменио новим камионом.

"Спасио све наше што имамо - моју жену, моју ђецу и касније нам је све што имамо сад зарадио. Сад онога возим и радим с њим, а овај чека нека времена боља да се поново вратимо ја и он на цесту. Па би ја и он да се мало бећаримо као некад да се возикамо", навео је Радослав.

До тада, паркиран чува успомене из родног краја. Једна је видљива и голим оком – таблице.

"Kад сам га пререгистровао на наше табле морао сам вратити обе таблице. Међутим, ја сам писао изјаву да сам једну изгубио. У ствари, ја сам њу изгубио па сам је касније нашао", испричао је Радослав Миливојевић.

Радослав и Лупето готово вршњаци, нераздвојни су 30 година. Добро се држе, и пазе један другог.

"Ја сам увек њега бодрио – ајмо, ајмо, још мало и тако да смо толике године заједно. Такав је какав је, није се нешто битно променио он, ја можда мало јесам, али тако", рекао је Радослав.