Времеплов (4. јануар)

Године 1785. рођен је Јакоб Грим, немачки филолог, књижевник и академик. Био је библиотекар у Каселу, а потом професор у Берлину. Сматра се оснивачем савремене германистике. Изучавао је историју језика и књижевности, митове, бајке и предања и фолклор. Заједно са братом Вилхелмом, издао је немачке народне бајке и тиме скренуо пажњу научне јавности не само на народне умотворине, већ и на народни говор  и дијалекте. Увео је историјско-упоредни метод у проучавању језика. Његово најзначајније дело је "Немачка граматика", у коме је дао своје објашњење закона о промени гласова, тзв.  "Гримов закон". Познати су и његови радови: "Историја немачког језика", "Немачка митологија" и "Немачке правне старине". Са братом је, 1852. године, почео да издаје велики "Речник немачког језика", чије је излажење настављено и после његове смрти. Грим је био пријатељ Вука Караџића. Преводио је на немачки језик српске народне песме. Представио је немачкој читалачкој публици Вукове збирке и превео Вукову "Српску граматику".

(Ханау, 04. 01. 1785 - Берлин, 20. 09. 1863)

1809.- Рођен Луј Брај, француски учитељ, творац писма за слепе и слабовиде особе. Несрећним случајем ослепео је већ у трећој години тако да је у почетку стицао знање само усменим путем. Међу својим друговима издвајао се по лаком и брзом учењу, тако да је са десет година добио стипендију од Краљевског удружења за слепу омладину у Паризу, где наставља школовање.У новој школи већина наставника се само усмено обраћала ђацима и учила их читању испупчених слова по методи коју је увео оснивач школе Валентин Ои. Пошто су се испупчена слова добијала отискивањем бакарне жице на папиру, овај систем није омогућавао студентима да науче да пишу. Поред овог метода постојао је и систем за „ноћно писање", који је измислио капетан француске армије Шарл Барбије. Овај систем од 12 испупчених тачака користили су војници на бојном пољу за преношење тајних информација јер није подразумевао усмену комуникацију. Луј Брај се са овим системом упознао 1821. године када је капетан Барбије посетио школу за слепу децу у Паризу. За непуне три године Луј Брај је створио нови систем за писање намењен слепима тиме што је свео дванаест Барбијеових тачака на шест и извршио поправке које су омогућиле брже читање. По њему је овај нови систем добио назив Брајева азбука. Своју прву књигу на Брајевој азбуци објавио је 1829. године под називом „Метод за писање речи, музике и вишегласја уз помоћ тачака", намењену и приређену за слепе. Године својој а1837. збуци придодаје симболе за математику и музику. Међутим, јавност је била скептична према његовој азбуци, па су ђаци сами морали да уче Брајеву азбуку. Његов систем писања за слепе у Француској је званично признат 1854. две године после његове смрти. Данас се користе писаће и електронске машине за Брајеву азбуку. Након завршетка студија Луј Брај је предавао на Краљевском институту у Паризу. Поред тога био је врстан виолончелиста и оргуљаш, па је свирао оргуље у црквама широм Француске. Брај је умро од туберкулозе у Паризу 1852. године. На стогодишњицу смрти, 1952. године, његово тело је ексхумирано и са почастима поново сахрањено у Пантеону у Паризу.

(Купвре, 04. 01. 1809 - 06. 01. 1852)

1795.- Рођен Александар Сергејевич Грибоједов, руски књижевник 

(Москва, 04. 01. 1795 - Техеран, 11. 02. 1829)

1842.- У Театру на Ђумруку војни капел-мајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша, приредио први јавни  музички концерт у Београду

1874.- Рођен Јозеф Сук, чешки композитор

(Крешовице, 04. 01. 1874 - Бенешов, 29. 05. 1935)

1890.- Рођен Моша Пијаде, политичар, новинар, преводилац и сликар

(Београд, 04. 01. 1890 - Париз, 15. 03. 1957)

1892.- Рођен Милан Богдановић, књижевник, књижевни и позоришни критичар, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, академик 

(Београд, 04. 01. 1892 - Београд, 02. 02. 1964)

1912.- Рођен Војислав Ђурић, теоретичар и историчар књижевности, професор Филолошког факултета у Београду, академик

(Мало Крчмаре, 04. 01. 1912 - Београд, 28. 07. 2006)

1926.- Рођен проф. др Владета Кошутић, преводилац, професор Филолошког факултета у Београду 

(04. 01. 1926 - 21. 01. 2005)

1928.- Рођен Александар Обреновић, књижевник, драматург, филмски редитељ, новинар и уредник Радио Београда

(Београд, 04. 01. 1928 - Београд, 24. 05. 2005)

1930.- Рођен Јожа Влаховић, хрватски новинар, покретач и први главни уредник загребачког недељника "Данас"

(Загреб, 04. 01. 1930 - Загреб, 21. 12. 2004)

1935.- Рођен Флојд Патерсон, амерички боксер,светски и олимпијски шампион у средњој категорији

(Вако, 04. 01. 1935 - Њу Палц, 11. 05. 2006)

1945.- Умро Григорије Божовић, књижевник

(Придворица, 15. 02. 1880 - Београд, 04. 01. 1945)

1947.- Изашао први број немачког недељника "Шпигл"

1960.- Умро Албер Ками, француски књижевник, нобеловац

(Мондова, 07. 11. 1913 - Вилблевен, 04. 01. 1960)

1960.- Рођен Бранимир Брстина, позоришни, филмски и ТВ глумац 

(Банатско Велико Село, 04. 01. 1960)

1960.- Основано Европско удружење слободне трговине (ЕФТА)

1965.- Умро Томас Стернс Елиот, енглески књижевник, нобеловац

(Сент Луис, 26. 09. 1888 - Лондон, 04. 01. 1965)

1986.- Умро Радован Зоговић, књижевник, књижевни критичар и преводилац

(Машница, 19. 08. 1907 - Београд, 04. 01. 1986)

2000.- Умро Слободан Стојановић, књижевник и сценариста, професор Факултета драмских уметности у Београду

(Ђаковица, 13. 02. 1937 - Пожаревац, 04. 01. 2000)

2005.- Умро Раденко Марјановић, привредник, генерални директор ДП "Књаз Милош"

(Овчиње, 21. 01. 1946 - Бајина Башта, 04. 01. 2005)

2009.- Умро Лео Клајстерс, белгијски фудбалски репрезентативац

(Опитер, 09. 11. 1956 - Гритрод, 04. 01. 2009)            

2009.- Умро Иван Губијан, атлетичар-бацач кладива, први југословенски освајач олимпијске медаље 

(Бјеловар, 23. 09. 1923 - Београд, 04. 01. 2009)