Наследници чекају обештећење

Србија је једина земља у региону која нема закон о обештећењу наследника старих власника имовине. Тај закон је један од предуслова за укључивање наше земље у Европску унију.

И поред свих најава да ћемо до краја 2009. години добити Закон о денационализацији, то се није догодило.

Влада је последње недеље децембра, Министарству финансија препоручила да се пре него што нацрт закона упути министрима, о предложеним решењима консултује са европским институцијама.

У Министарству финасија кажу да ће нацрт закона бити једноставан за примену и неће отварати нове неправде.

"У том смислу предлог овог закона мора бити потпуно избалансиран и мора одговарати економском потенцијалу земље. Са овом динамиком, а реч је о недељама, после консултација са европским институцијама изаћи ћемо са конкретним предлогом", рекао је државни секретар Министарства финансија Слободан Илић.

Ниједној од досадашњих, чак 13 верзија закона, није пошло за руком да помири интересе државе, тренутних корисника и наследника национализоване имовине. Већ четврту годину пријаве које је поднело око 140.000 наследника, стоје у Републичкој дирекцији за имовину.

Наследнике посебно брине што је Закон о грађевинском земљишту у међувремену омогућио да оно прелази у власништво локалних власти и појединаца.

"Заиста би било скандалозно да се настави поклањање једној групици људи, док је велики број грађана лишен да постане власник имовине коју су њихови преци стварали деценијама уназад", рекао је Миливоје Антић из Мреже за реституцију.

Потраживања вредна око 200 милијарди евра

Укупна потраживања наследника представљају свега петину национализоване имовине. Пореска управа је проценила да је реч о потраживању вредном око 200 милијарди евра.

"Све те вредности треба узети са великом резервом, из простог разлога што је за једну имовину пријаве достављало пет наследника, па то није једно него се множи са пет. По многим пријавама нису дати никакви докази, а потражује се на пример 10 хектара дедине имовине", рекао је Илић.

Наследници окупљени у Мрежи за реституцију која је само прошле године бар десетак пута протестовала, тражећи доношење закона, очекују да им имовина буде враћена у натури. Њима су најприхватљивија решења предлога из 2007. године.

"Ништа после тога није урађено. Само се расправљало, филозофирало, држани округли столови ништа се није урадило. Последње што чујем да је Влада дала налог Министарству финансија. То је требало да буде урађено одавно, то мени делује неискрено као и понашање обе владе у последње три године", каже бивши министар Милан Париводић.

Све бивше социјалистичке земље, осим Мађарске која је новчано обештетила наследнике, имовина је враћана комбинованим моделеом. Натурално где год је то било могуће а често и издавањем државних обвезница.

У нашем фонду за реституцију тренутно има око 50 милиона евра, а по закону од сваке приватизације за ту намену издвајано је 5 одсто.