Времеплов (29. децембар)

Године 1835. умро је српски гуслар и песник Филип Вишњић, "Хомер српске епске књижевности". Родом Србин из Босне, слеп од осме године, крстарио је српским земљама од Темишвара до Скадра, од Бања Луке до Смедерева, и певао о борбама против Турака. Прикључио се 1809. године Првом српском устанку и постао "песник буне". После слома устанка 1813. године прешао је у Срем и настанио се у селу Грк (садашње Вишњићево) у којем је остао до смрти. У Срему је 1815. године упознао Вука Караџића, који је записао многе његове песме, као што су "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво од Семберије", "Смрт Марка Краљевића".

На данашњи дан 1921. рођен је Добрица Ћосић, књижевник, политичар и државник, први председник СРЈ, академик. Ћосић један је од наших највећих романсијера и есејиста. Првим романом "Далеко је сунце", објављеним 1951. представио се као писац страсно заинтересован за револуцију у њеном хуманом виду. У литературу је на велика врата ушао романом "Корени" у којем је описујући село и прве изданке грађанства обреновићевске Србије испољио моћан таленат за понирање у најдубље слојеве људске психе. Његов роман "Време смрти", велика је фреска српског друштва уочи и у време Првог светског рата. Од осталих дела поменимо романе: "Деобе", "Време власти", трилогију "Време зла", "Откриће", књигу чланака "Седам дана у Будимпешти", есеје "Акција", "Моћ и стрепње", "Одговорност", "Стварно и могуће". Добитник је награда критике "НИН"-а за романе "Корени" и "Деобе", "Његошеве награде" за трилогију "Време зла" и награда "Меша Селимовић" и "Светозар Ћоровић" за "Време власти". Посебну занимљивост представљају Ћосићеве дневничке белешке, које је водио од 1952. године и које доприносе проучавању наше новије историје. Делом "Косово" Ћосић је заокружио  своје историјско виђење најболнијег српског проблема.

1876. - Рођен Пабло Казалс, шпански виолончелиста (Барселона, 29. 12. 1876 - Сан Хуан, 22. 10. 1973)

1894.- Умрла Кристина Георгина Росети, енглеска књижевница (Лондон, 05. 12. 1830 - Лондон, 29. 12. 1894)

1920.- Објављена "Обзнана" Владе Краљевине СХС о забрани легалног  деловања КПЈ

1924. - Умро Карл Шпителер, швајцарски књижевник, нобеловац (Лиештал, 24. 04. 1845 - Луцерн, 29. 12. 1924)

1926. - Умро Рајнер Марија Рилке, аустријски књижевник (Праг, 04. 12. 1875 - Вал Мон, 29. 12. 1926)

1928. - Рођена Даница Аћимац, позоришна, филмска и ТВ глумица  (Београд, 29. 12. 1928 - Београд, 11. 06. 2009)

1974. - Рођена Лена Богдановић, филмска и ТВ глумица (Нови Сад, 29. 12. 1974)

1981. - Умро Мирослав Крлежа, књижевник, академик (Загреб, 07. 07. 1893 - Загреб, 29. 12. 1981)

1984. - Умро Гвидо Тартаља, књижевник (Загреб, 25. 01. 1899 - Београд, 29. 12. 1984)

2001. - Умро Владимир Стејин, професор Музичке школе "Мокрањац" и  директор школе "Др Војислав Вучковић" у Београду (- Београд, 29. 12. 2001)

2001. - Умро Србољуб Секулић, професор Медицинског факултета у Београду (Ниш, 10. 08. 1933 - Београд, 29. 12. 2001)

2006. - Умро Благоје Видинић, фудбалски голман, репрезентативац (Скопље, 11. 06. 1934 - Стразбур, 29. 12. 2006)

2007. - Умро Јержи Кавалерович, пољски филмски  редитељ, оснивач пољске филмске сколе  (Гвоздец, 19. 01. 1922 - Варшава, 29. 12. 2007)

2008. - Умро Владислав Лалицки, сценограф, костимограф и сликар  (Шабац, 01. 06. 1935 - Београд, 29 .12. 2008)   

2008. - Умро Фредерик Хабард, амерички џез-трубач (Индијанаполис, 07. 04. 1938 - Шерман Окс, 29. 12. 2008)