Сећање на недужне – 21. година од НАТО бомбардовања РТС-а
Пре двадесет једну годину, у ноћи између 22. и 23. априла НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио 16 наших колега. Назив овогодишње комеморације, која је одржана симболично у два сата и шест минута, јесте "Сећање на недужне". У име породица страдалих радника РТС-а, говорио је Мирослав Медић.
Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести, у два сата и шест минута, иза поноћи 23. априла 1999. године.
У име породица жртава, Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића, рекао је да је 16 радника РТС-а "на свиреп начин мучки убијено на својим радним местима без права да се заштите и да се склоне на сигурно бар у време ваздушне опасности".
"Убијени су од стране НАТО земаља које су зграду РТС-а прогласили за легитиман војни циљ супротно свим до тада познатим правилима и обичајима ратовања, иако су знали да се у њој налазе само цивили који су обављали свој посао", рекао је Медић.
Мирослав Медић је, такође, рекао и да су "тог јутра, злочиначки авиони без јасног упозорења и без гриже савести са безбедне удаљености на радним местима убили 16 људи".
"Први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа иако се знало да у њој сваке ноћи ради између 150 и 160 људи. Убили су једну шминкерку, једну видео-миксерку, техничаре мастера, техничаре у размени, електричара, људе из обезбеђења, прецизног механичара, камермана, монтера опреме, дизајнера опреме и режисера", рекао је Медић.
"Зашто? Шта су им ти људи урадили? Кога су угрожавали? Коме су били претња? То су били обични људи који су само професионално обављали свој свакодневни посао", рекао је брат погинулог Синише Медића.
"Зашто нико од челника 19 НАТО земаља које су извршиле агресију на нашу земљу без одобрења Савета безбедности УН није одговарао за тај злочин? Зашто нико од државних власти тада није предузео ништа да се спречи ова трагедија? Зашто нико у Савезном министарству одбране није реаговао на непоступање тадашњег генералног директора Драгољуба Милановића по наредби Савезне владе под бројем 37 по којој је био обавезан да измести људе и технику на резервно место рада у случају ратног стања?", упитао је Мирослав Медић.
"Зашто они који су то морали и чија је то обавеза била ништа нису учинили да се људи заштите иако је било најава да је телевизија могућа мета? Да ли је нечији интерес био да буде још више мртвих? Зашто готово нико није помогао породицама да се прибаве докази и расветле све околности које су претходиле овом злочину?", запитао се Медић.
"Двадесет једну годину овде испред споменика 'Зашто' тражимо одговоре на ова иста питања. Тражимо истину. Жртве и овај споменик су опомена да се овакав злочин више никада не понови и не заборави због будућих генерација", рекао је Мирослав Медић.
Страдале су наше колеге које су тада биле на свом радном месту.
У нападу су погинули: Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електричар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, техничар, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, техничар, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар, и Томислав Митровић, режисер програма.
Због пандемије коронавируса, а у складу са правилима која су на снази у нашој земљи, РТС и породице страдалих ове године нису у могућности да организују комеморативне догађаје којима се сваког 23. априла подсећамо на ову велику трагедију.
У 14.06 Радио-телевизија Србије неће организовати окупљање овим поводом, како је претходних година било уобичајено, а представници породица и грађани током дана моћи ће да упале свеће испред споменика, поштујући при томе све прописане мере Владе Србије када је реч о удаљености и задржавању више особа на једном месту.
Коментари