Чистија Србија

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је да је у оквиру акције "Очистимо Србију" током 2009. године уклоњено 56,21 одсто дивљих депонија, односно 2.427 од 4.318 колико их је било у Србији на почетку акције.  

Велики допринос дали су и грађани који су схватили важност очувања животне средине, додао је Дулић.

Министар је на конференцији за новинаре, на којој су представљена истраживања јавног мњења о питањима екологије и резултати те еколошке акције, навео да је за радове на уклањању депонија ове године уложено 605,7 милиона динара и да су на територији 61 општине уклоњене све дивље депоније.

Министар је најавио да ће до краја године по градовима и општинама бити расподељено 1.400 металних контејнера, 1.000 стубних канти и 880 мрежастих контејнера за прикупљање пластичне амбалаже.

Дулић је казао да су хиљаде грађана учествовале у акцијама чишћења, да је "њихов утицај немерљив" и да су велики допринос дале невладине организације.

Истакао је да ће током 2010. године посебна пажња бити посвећена сепарацији отпада и рециклажи и да се очекују и инвестиције у комуналну инфраструктуру, као и велико чишћење за шта ће бити неопходна добра опремљеност комуналних предузећа.

Дулић је казао да су грађани тамо где су постављани контејнери показали заинтересованост да сепаратишу отпад и најавио да ће градови добити још опреме и возила за одношење смећа.

Додао је да ће око 10.000 картонских кутија за прикупљање хартије бити расподељено на појединим местима.

"Цео посао је начин мењања навика, а очување животне средине директно је повезано и са здрављем грађана", истакао је Дулић и поручио да је решавање питања животне средине важно и за процес приступања ЕУ.

Помаци у ставовима грађана о екологији

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Марко Благојевић казао је да је почетком децембра спроведено друго истраживање о ставу грађана о питањима екологије и додао да су, у односу на претходно, обављено почетком године, забележени помаци.

Благојевић је рекао да у досадашњим истраживањима питање очувања животне средине никада није било на врху, попут питања економског развоја, животног стандарда, запошљавања и борбе против корупције, али је "далеко од тога да је та тема неважна колико се на први поглед може мислити".

Ђорђе Вуковић из ЦеСИД-а казао је да је већина грађана у истраживању навела као највеће еколошке проблеме смеће и дивље депоније, а затим загађеност воде и ваздуха.

Велики број грађана, према истраживањима, мисли да једе квалитетну храну, а депоније, индустријски отпад и стање водотокова веома лоше су оцењени елемент животне средине.

Мишљење грађања о стању дивљих депонија је побољшано, док је незадовољство грађања о квалитету ваздуха веће у односу на претодна истраживања, навео је Вуковић.

Према његовим речима, на питање ко и где нас загађује, грађани су, када је цела територија Србије у питању, истакли да су то индустријска загађења, док су у локалним срединама навели да су то грађани.

"Трећина грађана мисли да су комшије бахате и не воде рачуна о животној средини", рекао је Вуковић, додавши да је дошло и до веће препознатљивости ресора, односно Министарства животне средине и министра Дулића.

Министар Дулић је на питање новинара када се очекује Прва национална комуникација о климатским променама, одговорио да се очекује током следеће године и да ће посебна пажња бити посвећена обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности.