Грејна сезона и загађење – да ли је могућ чистији ваздух у Београду

Грејна сезона је одавно почела, а то обично значи и већу загађеност ваздуха у Београду. Престоница Србије има две врсте проблема, када је реч о загађењу ваздуха, сталне загађиваче, попут ТЕНТ-а и Костолца, али и саобраћај. Зими се као трећи загађивач прикључују индивидуална ложишта. 

Јасмина Маџгаљ, из Секретеријата за заштиту животне средине, подрврђује да загађење ваздуха не познаје административне границе, те да су велики загађивачи, попут Термоелектране Никола Тесла и Костолца, који раде током целе године, значајни извори загађења чак и у Београду.

У Београду је још 2021. усвојен такозвани план квалитета ваздуха. То је обиман документ у којем су детаљно наведени планови и предложене конкретне акције, како би ваздух који дишемо био чистији.

"Град је усвојио десетогодишњи план за квалитет ваздуха, који укључује мере за смањење загађења и побољшање еколошких стандарда. Највећи изазови су решавање проблема саобраћаја и индивидуалних ложишта, којих у Београду има око 300.000", каже Маџгаљ.

Истиче да, док је саобраћајни сектор лакше регулисати кроз јавни превоз и саобраћајне стратегије, решење за индивидуална ложишта је сложеније, јер град нема директну контролу над приватним објектима.

"План мера да подразумева повећање свести грађана и мотивисање за прелазак на еколошки прихватљивије енергенте. Стога, буђење свести и мотивација су кључне мере", сумира саговорница.

Наглашава да се у само неким случајевима може размотрити и казнена политика. Циљ је, ипак, да се становништво додатно мотивише како би прешло на чистије начине грејања.

Дивље депоније 

Што се тиче дивљих депонија, Маџгаљ објашњава да оне не загађују само земљиште и подземне воде већ и ваздух, јер ослобађају штетне честице.

"У сарадњи са Министарством за заштиту животне средине, град је очистио бројне дивље депоније, укључујући и дугогодишњу депонију у Добановцима, где се сада гради регионални рециклажни центар", истиче саговорница.

Не види строжу казнену политику као део решења у борби против дивљих депонија, али је истакла важност сталне сарадње и подршке грађана у одржавању чистог окружења.

"Ако десет чисти, а један прља, ни казнена политика неће помоћ. Идеја је да сарађујемо, а радићемо на озелењавању", закључује саговорница у разговору за РТС.

Нагласила је и важност праћења савета Градског завода за јавно здравље, те да градске институције редовно преносе препоруке грађанима како би им омогућили боље услове заштите здравља и квалитетнији ваздух.