Маловић: Неће бити блокаде судства

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је да неће бити блокаде у раду судства због селидбе и реформе која се спроводи, истакавши да ће судови и у јануару поступати по хитним поступцима, а од 1. фебруара ће почети да функционишу пуним капацитетом.

"Судови сигурно неће бити у блокади од нове године. Селидба предмета која је већ започела биће завршена до 15. јануара, до када ће судови поступати по хитним предметима. Прва заказана рочишта могу се очекивати од 20. јануара, док би од 1. фебруара заказивање требало да се одвија пуним капацитетом", рекла је Маловићева.

Што се тиче предмета који су у току, а водиле су их судије које нису изабране, они ће бити додељени другом судији у одговарајућем суду, који ће се у одређеном року упознати с предметом и наставити поступак.

Министарка правде је указала да су циљеви реформе судства достизање стандарда најразвијенијих европских земаља и навела да ће ВСС пратити рад сваког појединачног судије, чиме ће бити онемогућено да неки поступци трају и више од 10 година.

"Ефекте ћемо осетити убрзо, али ће права анализа постигнутог бити могућа тек крајем следеће године. Све наше наредне акције, између осталог, ићи ће и у правцу потпуне деполитизације судства", рекла је она и указала да су стандарди које су поставили судије и тужиоци за организовани криминал "оно што би требало да имамо на општем нивоу".

Маловићева је казала да је окончање судског процеса за убиство премијера Зорана Ђинђића доживела као победу правде.

"Демократска европска Србија победила је симболично ону Србију у којој су убијани политички противници, новинари, грађани економски исцрпљивани. Ово је јасна порука свим онима који мисле да јесу или да могу бити јачи од државе", нагласила је министарка.

Говорећи о примени Закона о одузимању имовине стечене криминалом, истакла је да је досадашња примена тог закона изврсна.

"Резултати су добри, а сам Закон је задао јак ударац криминалу. Специјално тужилаштво покренуло је истраге против 196 лица, а одузета имовина се процењује на неколико милиона евра", навела је министарка.

Сарадња са судовима других држава

На питање да ли ће бити могуће да осуђени пред Хашким судом казне служе у Србији, Маловићева је рекла да та могућност захтева промену Статута Хашког трибунала, односно подношење захтева Савету безбедности УН.

"Током посете Београду, председник Хашког трибунала Патрик Робинсон најавио је да ће озбиљно размотрити захтев да српски држављани, осуђени у Хагу, издржавају казну у својој земљи", подсетила је министарка.

Маловићева је навела да је до сада са Хрватском размењено 28 предмета о ратним злочинима на основу Споразума о уступању доказа, што је позитивно оцењено у свим међународним извештајима.

Напоменула је да је разговарала са Диком Мартијем, специјалним известиоцем Савета Европе задуженим да испита наводе о трговини органима на Косову и северној Албанији.

"Очекујем да Дик Марти ускоро поднесе извештај Генералној скупштини Савета Европе, и да ће након тога бити инициране и друге истражне радње. Владимир Вукчевић ме је обавестио да је направио велики квалитативан продор у овај предмет и о томе ће обавестити Дика Мартија и породице жртава", додала је министарка правде.