понедељак, 21.12.2009, 18:58 -> 20:35
Додатна средства за уклањање мина
За уклањање мина потребна велика средства и оно се не може извести без помоћи међународне заједнице", изјавио министар Ивица Дачић. Отправница послова амбасаде САД Џенифер Браш и амбасадор Норвешке Хакон Блакенборг најавили наставак помоћи у разминирању.
Отправница послова амбасаде САД у Србији Џенифер Браш и амбасадор Норвешке Хакон Блакенборг задовољни су што је подручје Шида уз границу са Хрватском очишћено од мина заосталих из сукоба из деведесетих година прошлог века и најавили наставак помоћи Србији у уклањању заосталих убојних средстава.
На свечаности у Моровићу код Шида, организованој поводом завршетка дугогодишње акције чишћења од мина подручја те општине, којој су присуствовали заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, Брашова и Блакенборг указали су на опасност од заосталих неексплодираних убојних средства по цивилно становништво.
Од 2003. године, када је почео пројекат разминирања села Јамена, Моровић и Батровци у општини Шид очишћено је 19 милиона квадратних метара, углавном, ораничних површина и канала, а највећи појединачни донатор биле су САД, са више од 4,2 милиона долара.
Брашова је истакла да је ангажман САД у Србији и на Балкану део настојања САД и других држава да на глобалном нивоу реше проблем окрутних последица које нагазне мине имају по цивилно становништво.
Према њеним речима, хуманитарно разминирање представља комплексан процес који укључује, уз испитивање терена, и обуку људства, као и помоћ жртвама.
Нерешена питања избеглица и враћање имовине
Брашова је нагласила да, уз заостале мине, постоје и други проблеми у превазилажењу последица ратних сукоба из деведесетих година прошлог века, као што су нерешена питања избеглица и враћање имовине.
"Наставићемо да сарађујемо са Владом и грађанима Србије све до коначног опоравка и помирења", поручила је отправница послова амбасаде САД у Београду.
Амбасадор Блакенборг је изразио задовољство што је завршен пројекат разминирања подручја општине Шид, у коме је Норвешка била један од партнера, и истакао да су у току разговори о учешћу Норвешке у још једном пројекту чишћења Србије од неексплодираних убојних средстава.
Норвешки амбасадор је изразио очекивање да ће и нови пројекат бити успешно реализован.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је захвалио државама донаторима, истичући да Србија изузетно подржава напоре међународне заједнице - Ирске, Канаде, Немачке, Норвешке, Русије, САД, Шпаније, као и целе ЕУ, које активно учествују у важном задатку хуманитарног разминирања подручја Србије.
Мине смртоносно наслеђе балканског конфликта
Дачић је истакао да се процењује да је остало више од два милиона мина и других неексплодираних убојних средстава у земљи, које представљају смртоносно наслеђе последњих конфликата на територији Балкана.
Дачић је истакао да се Србија свакодневно суочава са тим проблемом који спречава грађане да воде нормалан живот и додао да је од изузетне важности да хуманитарно разминирање буде свеобухватно и детаљно, како би територија Србије поново била безбедна.
"За процес разминирања су потребна велика средства и он се не може извести без помоћи међународне заједнице", изјавио је министар Дачић.
Државни секретар Министарства одбране Зоран Јефтић навео је да је, захваљујући донаторима, као и доброј сарадњи тог министарства и полиције, обучен велики број пиротехничара, који могу бити ангажовани и на другим сличним задацима.
Директор Међународног фонда за разминирање Горан Гачник истакао је да је, захваљујући сарадњи колега из Србије, Хрватске и БИХ, на подручју Шида уклоњено више од 5.000 мина и других неексплодираних убојних средстава.
Директор српског Центра за разминирање Петар Михајловић указао је да су на подручју 16 општина у Србији, као и у рекама Сави и Дунаву, још заостала неексплодирана средства, почев од Првог светског рата, па до НАТО интервенције 1999. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар