Удружење тужилаца: Неопходно гоњење "високе корупције"

Према подацима посебних одељења јавних тужилаштава за борбу против корупције у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу најзаступљенији у кривичном гоњењу били су предмети у којима је корист испод милион динара, док је број предмета у којима она прелази два милиона динара свега шест одсто, па је закључено да се посебна одељења не баве предметима високе корупције, мада постоји очекивање да ће се то у наредном периоду променити.

Председник Председништва УТС Лидија Комлен Николић рекла је да лично сматра да су потребне измене овог закона, да је недовољан каталог кривичних дела која гоне посебна одељења тужилаштава за сузбијање корупције, а сматра и да постоји недовољна транспаретност у раду, поготово када је у питању споразумно решавање случајева.

Према њеним речима, извештај даје критички однос према Закону и објективне критике, којима се тежи унапређењу рада тужилаштва како би се и побољшала и перцепција грађана и односу на рад посебних одељења за сузбијање корупције.

За 18 месеци рада посебних одељења поднете су кривичне пријаве против 15.222 лица, а оптужено је 1.269.

У истом периоду је закључен је велики број споразума о признању кривичног дела између окривљених и тужилаштава – 641 али, како је закључено у извештају, благе казне изречене према споразумима су у нескладу са стратегијом државе да се казнена политика пооштри. 

Извештај указује на велику оптерећеност бројем старих предмета, као и на недостатак просторија за рад тужилаца и техничку опрему, док поједина посебна одељења још немају службу финансијске форензике иако је како се наводи, уочено да су финансијски форензичари потребни и да би знатно допринели ажурности и квалитету рада тужилаштва.

Извештај је показао да се поједина кривична дела гоне изузетно ретко, а то су примање и давање мита у вези са гласањем, примање и давање мита у обављању привредне делатности и трговина утицајем.

Такође је указано да посебну пажњу треба посветити предметима у вези са злоупотребама јавних набавки.