Камере су свуда око нас – помажу ли или одмажу
Број сигурносних камера у Београду из дана у дан је све већи. Постављају се на улицама, трговима, у возила градског превоза, у самопослугама, школама и тржним центрима. Коме су доступни снимци, ко их прегледа и да ли је реч о неовлашћеном снимању? Да ли нам камере помажу или одмажу?
Камере свуда око нас, и на улици и у школи и на послу. Прате нас и у тржним центрима, постављене су не само у ходницима и на главним улазима, већ и у локалима. Али, како кажу трговци, за то имају оправдање. Да ли нам сигурносне камере помажу или нам стварају проблеме и угрожавају приватност, питали смо Београђане.
"Много помажу, због безбедности у сваком случају", истиче један Београђанин.
Његова суграђанка каже да продавцима помажу да открију када неко нешто ураде, али да нам угрожавају приватност јер нас без наше дозволе снимају.
Друга мештанка Београда тврди да какво је време дошло, добро је да има камера.
"Ако живите нормално, нема чега да се плашите. Могу само да помогну", додаје један Београђанин.
О прекомерном снимању се водило рачуна у Трећој београдској гимназији, па је број постављених камера ограничен.
"Ми смо водили рачуна о приватности ученика. Сходно томе поставили смо само десет камера и то на кључним местима – камера која је на главном улазу школе, камера која покрива улаз ученика, камера која покрива улаз у двориште, покрива цело двориште школско и камера која је на терену школе", објашњава Оливера Вељовић Трипковић, координаторка за наставу.
Уколико се снимци са сигурносних камера неовлашћено прегледају, онда је то злоупотреба, истичу на Факултету безбедности. Уставни суд Словеније, на пример, прогласио је неуставним и снимање приватних возила и возача како би се утврдило да ли током вожње користе мобилни телефон. У овом случају, према мишљењу суда, угрожена је приватност.
Биће постављено још 1.000 камера на 800 локација
То није случај са сигурносним камерама у власништву МУП-а Србије. До 2020, како је најављено, биће постављено 1.000 камера на 800 локација. Оне су драгоцене у откривању кривичних дела.
"Ако нисмо снимили само извршење кривичног дела, свакако смо на некој од других камера уочили друго лице које је дошло другим возилом, па га увезали са извршиоцем, а након тога оперативним радом успешно и процесуирали наведено кривично дело", наглашава Дејан Ковачевић, начелник Управе криминалистичке полиције.
Колико су такви снимци безбедни, како се чувају да не би угрозили приватност грађана?
"Подаци су апсолутно безбедни, они се налазе на серверу који је практично власништво Министарства унутрашњих послова. Напомињем да се на њих не може вршити спољни утицај у смислу интернета, са друге стране не може се вршити практично уплив ни изнутра ако то није у службене сврхе. Приступ серверу имају само полицијски службеници, да имају идентификационе бројеве и да сваки податак који проверавају у наведеном серверу остављају траг", додаје Ковачевић.
Прве камере у Београду постављене су давне 1978. године на 24 локације. Тада су служиле за надгледање улица и нису имале значај у откривању кривичних дела, за разлику од данашњих камера високе резолуције. Истраживање је показало да на местима која су покривена камерама степен криминала је смањен за 20 одсто.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар