Преглед штампе (14. 12. 2009.)

Први судар по новом закону: Полицајац ударио у попа

У петак увече, полицајац који није био на дужности својим приватним колима изазвао је саобраћајну несрећу у близини Земун поља.

Том приликом је утврђено да је имао 1,99 промила алкохола у крви. Он је уједно и "прва жртва" новог закона о саобраћају. Како Прес сазнаје, у другом возилу се налазио поп.

Након удеса, полицајац је провео 12 сати у полицијској станици. Према новом закону о саобраћају, уколико би суд утврдио да је вожња под утицајем алкохола узрочник несреће, предвиђена је новчана казна између 30.000 и 50.000 динара, или казна затвора до 60 дана, као и забрана управљања возилом између 10 и 12 месеци.

За овакав прекршај уследило би и 15 поена, међутим, с обзиром на то да закон о прекршајима још увек није почео да се примењује, у овом конкретном случају казнени поени се неће изрећи.

Међународни суд правде не пресуђује о Косову

Председник Словеније Данило Тирк изјавио је да не верује да ће Међународни суд правде донети коначне закључке о сецесији Косова, јер ће "морати да узме у обзир правило да је признање држава ствар суверенитета оних држава које признају".

"Суд може да анализира околности у којима је дошло до проглашења независности, може да да своје мишљење о тим околностима, али не може да прописује државама њихову политику признавања. То је ствар суверенитета сваке поједине државе. Зато од саветодавног мишљења суда у Хагу не смемо очекивати превише", рекао је Тирк у интервјуу "Политици".

Словеачки председник сматра да је "недавно упозорење председника тог суда Хишасија Оваде сасвим на месту" и истиче да "греше сви који у примеру Косова очекују да суд донесе пресуду под фирмом мишљења. Мишљење је само то што и само име говори - мишљење", казао је он.

Словеанчки председник, који је професор за међународно право, истиче да је питање једностраног отцепљења увек спорно и увек повезано са политичким тензијама, и у том смислу и опасно по мир у свету.

"Али, у случају Косова морамо узети у обзир и хуманитарни елемент. Чињеница је да је у лето 1998. године дошло до широке употребе силе на Косову, а жртава је било међу цивилним становништвом. Оцена о угрожености цивилног становништва и међународног мира и безбедности била је широко прихваћена. Узмите у обзир и чињеницу да је Савет безбедности УН још крајем 1998. године оценио да је ситуација погоршана до те мере да угрожава међународни мир", рекао је, између осталог, Тирк.

Шири се круг инсајдера

Кочницу у истрази о многобројним нерасветљеним убиствима сада могу да подигну само републички посланици. Евентуалним изменама и допунама Законика о кривичном поступку, српско правосуђе би, после деценије тапкања у месту, могло да одговори на питање ко је убио Славка Ћурувију, Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџу, Зорана Тодоровића Кундака...

Инсајдер тужилаштва највећи помак могао би да пружи у откривању налогодавца и убица Славка Ћурувије. Решење за ову енигму, коју је свака власт наводила као један од својих приоритета, како "Новости" сазнају, по свој прилици крије особа која је већ дуги низ година иза решетака и којој је већ нуђен статус сведока сарадника.

- Суштинских помака у истрази о убиству Ћурувије нема - каже за "Новости" Миљко Радисављевић, специјални тужилац за организовани криминал. - Али, очекујем да ће бити нових продора после усвајања измена и допуна Законика о кривичном поступку и увођења нових института. Мислим на институт сведока сарадника, односно могућност да тај статус добију особе које су правноснажно осуђене за кривична дела организованог криминала.

Јавност је већ "нагодила" тужилаштво с Радетом Марковићем, бившим шефом ДБ, посебно после његове одбране када му се судило за умешаност у убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви. Марковић је тада пред судијама рекао да су му нудили статус сведока сарадника, али да за узврат оптужи Милорада Улемека Легију и Слободана Милошевића за ове злочине.

Да ли ће бивши шеф ДБ заиста направити дил са тужилаштвом, сазнаће се до 31. децембра, до када ће Врховни суд Србије морати да донесе коначну пресуду у случају четвороструког убиства на Ибарској магистрали.

Пресудом која још није правноснажна, Марковић је осуђен на 40 година затвора. Уколико највиши суд у земљи поново потврди ову одлуку, отпада свака могућност да он "оде" у сведоке јер онај ко је правноснажно осуђен на максималну затворску казну или је организатор криминале групе неће моћи да добије повлашћени статус. То може да се деси само у случају да му казна буде смањена за минимум пет година.

У јавности се спекулише и о томе да би Марковић за узврат могао да проговори и "реши" још неко убиство које у тужилаштву стоји "ад акта", а као примери наводе се егзекуције Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџе и Зорана Тодоровића Кундака.

Истрага за ову ликвидацију вођена је против Александра Симовића који је ухапшен пет месеци касније. Наводно, његов ДНК је пронађен на лисицама којима је био везан убијени Вукојевић, који је био први сведок сарадник код нас. И овај поступак стоји у месту, а како незванично сазнајемо, могао би да га покрене - сведок сарадник. За то је, међутим, потребан "миг одозго", да би тај сведок помогао у расветљавању низа убистава која су деведесетих година потресале Београд.

О неким од тих ликвидација било је речи на суђењу припадницима "земунског клана". О њима је највише говорио сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи, док је Александар Симовић враћао лоптицу у његово двориште, тврдећи да су се за све питали Душан Спасојевић и Миле Луковић. Поред њих, оптужио је и Багзија и Љубишу Буху Чумета да су окрвавили руке.

Грађани Србије да одлуче да ли желе у НАТО

Чврсто верујем да је евроатлантска интеграција земаља западног Балкана пресудна за дугорочну безбедност и стабилност. Поздрављам кораке које је Србија недавно предузела како би побољшала сарадњу са НАТО, а на грађанима Србије је да одлуче да ли је чланство у нашем савезу од користи за Србију - каже у интервјуу за "Блиц" Андерс Фог Расмусен, генерални секретар Северноатлантског савеза и бивши премијер Данске, који је функцију у НАТО преузео 1. августа ове године.

Декларација о неутралности, коју је усвојила Народна скупштина Србије, није препрека за развој сарадње НАТО и Србије, сматра Расмунсен и појашњава: - Многе неутралне државе су значајно ангажоване као партнери НАТО, као на пример Аустрија, Финска и друге. Србија је приступила програму "Партнерство за мир" крајем 2006. године, али у протеклом периоду није у потпуности искористила потенцијале тог програма. Надам се да ће Србија такође постати активнија, али је на вашој влади одлука да ли жели да то уради. НАТО планира смањење својих трупа на Косову на 2.500 припадника.

- Поступна транзиција јединица Кфора ка снагама за одвраћање сукоба природни је резултат повећане и одрживе нормализације безбедносне ситуације на терену на Косову.