Београд на дну листе зелених градова

У једној од пратећих студија Самита у Копенхагену, Београд се нашао на неславном 27. месту, у категорији 30 европских престоница, када је реч о заштити животне средине.

С обзиром на то колико се у Србији улаже у екологију и на свест људи о томе, нису изненађени ни грађани ни надлежни.

Министар екологије Оливер Дулић, који данас путује у Копенхаген, верује да Србија може да буде лидер земаља региона у коришћењу фондова Европске уније намењених увођењу чисте технологије и испуњавању обавеза из будућег споразума о климатским променама.

Београд, који своје име оправдава само када падне снег, а његови грађани често чекају Кошаву да би лакше дисали, позицију на дну листе зелених градова заслужио је, поред осталог, због малог учинка у смањењу саобраћајних гужви и емисије штетних гасова.

Највећи узрок емисије штетних гасова у престоници углавном је саобраћај, а фабрике, иако имају застареле технологије, мање раде, па и мање загађују ваздух.

"Наше Градско саобраћајно предузеће је у свим возилима променило гориво еуродизел 5 и ми смо већ сада значајно иза оних загађења која су била раније имајући у виду градски саобраћај", каже Горан Триван, градски секретар за екологију.

Концентрација канцерогених материја неколико пута већа од дозвољене

У Србији, више од милион људи болује од астме, а мерења загађености у центру Београда често показују да је концентрација канцерогених материја неколико пута већа од дозвољене.

"Због чега смо као народ толико болесни. Болесни смо зато што прљамо животну средину и што се то дешава деценијама уназад и што нисмо бринули о њој", истиче Оливер Дулић, министар за заштиту животне средине.

Ипак, са више од 4.000 хектара природних оаза, Београд још важи за једну од најзеленијих престоница у Европи. Међутим, на реци Сави, уз најпосећеније београдско излетиште, Аду Циганлију, поред ретких птица, може се видети много више смећа.

У Србији се за екологију годишње издваја 0,2 одсто бруто друштвеног производа, док је европски стандард један до један и по одсто.

Недостатак новца свакако није оправдање за небригу о рекама, јер када би се правила ранг листа европских престоница по томе колико брину о својим рекама, тешко да би неки град могао наћи место испод Београда.