Преглед штампе (13. 12. 2009.)

Репресија није аргумент за отцепљење

Заменик шефа правног тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу Саша Обрадовић изјавио је да је суштинско питање на које ће тај суд морати да одговори да ли међународно право забрањује, односно ограничава сецесију на тачно одређене ситуације или је, пак, неутрално у погледу сецесије, како тврде наши опоненти.

"Ако би суд нашао да је неутрално, онда би било тешко разумети закључке Бадинтерове комисије из 1992. године, којима је оспорено право отцепљења од република бивше СФРЈ или закључке комисије експерата ЕУ у вези са ситуацијом у Грузији од пре само два месеца, који такође кажу да међународно право не признаје сецесију", рекао је Обрадовић у интервјуу "Политици".

"Нема сумње да Резолуција 1.244 реафирмише територијални интегритет СРЈ, чији је међународноправни субјективитет наставила Србија. Истовремено, ова резолуција СБ УН предвиђа механизам за одређење будућег статуса Косова, не и сам статус. Једностраном декларацијом о независности повређена је улога СБ, административни режим у покрајини и правила савесног преговарања", казао је он.

"Такође, међународно право не познаје сецесију као санкцију за репресију. Одговор УН на репресију 1999. била је управо Резолуција 1.244 којом је установљен међународни административни режим. Никакве репресије према Албанцима није било 2008. године када је тај режим једнострано нарушен", рекао је Обрадовић.

Он сматра да нас иступ Хрватске неће угрозити, а "аутономија Косова је ограничена 1989. године, у време када су у раду савезних органа још увек учествовали и представници Хрватске".

Зову нас и исток и запад

Шта је тачно руски председник Медведев мислио када је у разговору у четири ока са Борисом Тадићем предложио да уђемо у нови систем европске безбедности постало је јасније прошле недеље, након састанка ОЕБС у Атини.

Руси су на сто пред ЕУ партнере ставили Споразум о европској безбедности, који у 14 тачака дефинише нови безбедносни концепт, који би се, по Москви, много ефикасније од НАТО носио са савременим изазовима и претњама.

Према замисли председника Медведева, све државе од Ванкувера до Владивостока, као и организације попут ЕУ, НАТО, ОЕБС, Покрета несврстаних добродошле су да ставе „параф" на споразум.

Руски концепт базира се на четири компоненте:

1. поштовање принципа међудржавних односа, територијалног интегритета и суверенитета држава
2. ниједна држава или организација не сме имати ексклузивно право на безбедност
3. доношење правила за мирно решавање криза, а која су у сагласности с Повељом УН
4. мере против свих облика претњи заједничкој безбедности - тероризам, организовани криминал...

Како је за „Новости" рекао Џејмс Апатурај, портпарол НАТО, о руском предлогу тек треба да се „преговара и преговара". Пол Бивер, британски војно-политички аналитичар, упозорава да би Запад требало пажљиво да ослушкује шта Москва говори, јер је Русија кључни европски и светски играч.

Шта може да се догоди због тога што Руси нису равноправан партнер у колективном систему безбедности показује пример Грузије, тврди Марко Папић, стручњак за Балкан и Европу америчке обавештајне агенције „Стратфор".

- Москва није била укључена ни у разрешење косовског питања и то је прилично фрустрирало Кремљ. Руски концепт нема за циљ стварање новог војног савеза, већ да их НАТО прихвати за равноправног партнера - објашњава Папић за „Новости".

Слободан Хомен за Press: Стадиони без ограда!

- Ограде између трибина и терена на стадионима, како је то учињено у Енглеској, биће скинуте када наши новоусвојени и већ постојећи закони почну да се спроводе, а то највише зависи од оних који ће их примењивати. Верујем да ћемо за који дан, избором судија и тужилаца, добити такве људе, а онда ће и ограде на стадионима бити врло брзо скинуте, каже у интервјуу за Пресс недеље Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде. Он истиче да ће се од Нове године на свака три месеца, захваљујући компјутерском систему, обављати пресек стања у правосуђу.

- На тај начин ћемо знати како поступају судије и мерити њихов успех. Сигуран сам да ће до краја године реформе правосуђа показати своје резултате и да ће најтежи кривични предмети бити окончани - наводи Хомен.

Упитан какве ће бити санкције за судије које не буду задовољиле прописане критеријуме, Хомен је одговорио:

- До сада су били заштићени до те мере да уопште нису били одговорни. Зато смо увели јасне дисциплинске мере, које иду од умањења плате до 50 одсто до разрешења. Уводи се и институција дисциплинског тужиоца, то ће обављати судија чији ће задатак бити да контролише рад својих колега. Најмања судијска плата је 1.000 евра, а од првог јануара зараде ће бити повећане за још 20 одсто. Држава тиме показује да је чак и у великој кризи препознала важност судијске функције. Те плате нису мале ни за регион, па чак ни за неке богатије европске земље. Ако неко прима и пет пута већу плату од оне коју има просечни грађанин, он мора да сноси и велику одговорност.

Полиција може да стане где хоће, а политичаре штити имунитет

Новим Законом о безбедности саобраћаја биће обухваћени сви учесници у саобраћају, па и полицајци и политичари који су заштићени имунитетом - народни посланици, министри и председник државе. Међутим, политичари се и даље могу позвати на имунитет за сва прекршајна и кривична дела за које није прописана казна затвора, док за полицајце важе све одредбе закона, сем оне о забрани заустављања и паркирања на одређеним местима јер због природе посла морају да буду у могућности да се зауставе било где.

Закон даје за право сваком посланику да се позове на имунитет ако је затечен у вршењу прекршаја или дела за које није запрећена казна затвором. У пракси, то значи да они не морају да одговарају за прелазак улице ван пешачког прелаза, непрописно паркирање, вожњу без оборених светала, невезивање појаса или претицање жутом траком.

Такође, уколико би полицајац зауставио политичара који ужива имунитет како вози у алкохолисаном стању, али са мање од два промила алкохола у крви, он може да се позове на имунитет, јер је за тај ниво алкохолисаности предвиђена новчана казна и одузимање дозволе на одређени период, али не и казна затвора.

И поред тога што могу, у Скупштини Србије тврде да до сада посланици нису избегавали одговорност за прекршаје и да су уредно плаћали казне. Ненад Константиновић, председник Административног одбора Скупштине, каже за „Блиц" да сви посланици морају да поштују све одредбе новог закона, без обзира на имунитет.