Дулић: Сваки договор о клими успех

Чак и ако у Копенхагену не дође до договора о обавезама сваке земље, сам договор око тога да климатске промене постоје, биће велики искорак. Србија није у ситуацији да прихвати обавезу смањења загађујућих материја.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је да ће свака врста договора око смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште у Копенхагену представљати огроман успех и искорак који ће сигурно обележити историју света.

"Све анализе, прогнозе и забрињавајуће вести које стижу од стручњака говоре да ми као свет морамо нешто да урадимо", казао је Дулић и додао да Србија тренутно има двоструку улогу и да се налази у специфичном положају као и друге балканске земље.

Дулић је указао да су с једне стране западне, економски развијене земље, чланице Европске уније које имају јачи економски потенцијал и боље предуслове да преузимају обавезе смањења емисије гасова, а с друге неразвијене земље које траже од богатих да финансирају њихов раст и помогну у настојању да се дође до употребе чистијих технологија.

"Србија има огромних проблема да у овом тренутку преузима квантификовање својих обавеза јер би то неминовно значило да на потпуно другачији начин димензионирамо нашу, пре свега, енергетску политику", казао је Дулић.

Дулић је објаснио да, уколико би Србија преузела испуњавање обавеза о квантификацији смањења које Европа дефинише, морала да затвори једну или неколико својих термоелектрана.

Министар животне средине и просторног планирања сматра да Србија није у ситуацији да прихвати обавезу смањења загађујућих материја, али да би могла да дефинише другачији начин економског развоја.

Нагласио је да би тај развој подразумевао коришћење обновљивих извора енергије како би била земља која у потпуности одговара свим стандардима, па и кад је у питању енергетска ефикасност, преузимајући све обавезе које се подразумевају чланством у ЕУ.

Дулић је подсетио да је Србија председавајућа земља Програма УН за животну средину и да има важну посредничку улогу између великих светских сила као држава која брине о заштити животне средине и да ће настојати да, заваљујући тој улози, помогне у постизању договора.

Цео свет у борби против климатских промена

Према његовим речима, уколико у Копенхагену не дође до договора који би подразумевао јасно преузете обавезе од сваке земље, сам договор око тога да климатске промене постоје, биће велики искорак.

"Пре само неколико година, председник САД је тврдио да климатске промене не постоје, већ да су то периодичне промене климе које се понављају сваких 200.000 година", подсетио је министар додавши да су научници то доказивали.

Дулић се осврнуо на чињеницу да постоје земље које нису хтеле да ратификују Кјото протокол зато што су мислиле да то није важно, а да сада цео свет "стоји у фронту борбе против климатских промена и жели нешто да уради".

Конференција држава чланица Оквирне конференције Уједињених нација о промени климе у Копенхагену почела је од 7. а трајаће до 18. децембра.

Том скупу, како је најављено, присуствоваће најмање 65 светских лидера, који ће покушати да усвоје оквир за нови климатски споразум који би требало да наследи Протокол из Кјота.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи