Преглед штампе (11. 12. 2009.)

Откривамо - Епидемиолози у паници: Уместо 10, умрло већ 32 Срба!

Зимски распуст за ученике основних и средњих школа почеће раније како би се зауставило нагло ширење вируса грипа А (Х1Н1), од којег највише оболевају деца, сазнаје Пресс у Радној групи за пандемију! Епидемиолози ће се на овај потез одлучити јер је процењено да је број смртних случајева до сада превелики, као и због чињенице да ће се доста каснити са вакцинацијом.

Како смо недавно већ најавили, одмор за школарце почеће 21. или 23. децембра, недељу дана пре предвиђеног школског календара. Епидемиолог и председник Радне групе за пандемију др Предраг Кон потврдио је за наш лист да се планира превремени распуст и нагласио да ће се коначна одлука знати почетком следеће недеље.

- О томе се ових дана расправља јер се повећава регистрација оболевања у школском узрасту, па и у предшколском. Истина, то су засада врло блага повећања, али се ипак размишља о ранијем распусту деце - објаснио је др Кон.

Он је додао и да никога не треба да чуди ако се већ током ове недеље, на локалном нивоу, распусте неке школе.

- Уколико на неком локалном нивоу постоји потреба да се током ове недеље тако нешто спроведе, то је могуће на основу наредбе која постоји. Те мера су већ наложене и зна се како треба да се спроводе по окрузима - рекао је др Кон.

Закон кршили и полиција и грађани

Саобраћајна полиција још није поставила видео надзор на улицама већих градова Србије, иако је нови Закон о безбедности у саобраћају и званично почео да се примењује од четвртка. Камере које бележе кршење прописа попут проласка кроз црвено светло и прекорачења брзине постављене су само на једној раскрсници у Новом Саду, у Београду ће бити инсталиране на петнаестак локација до краја године, а ови уређаји ће се наћи на нишким улицама тек следеће године.

У наредних неколико дана у Београду ће почети постављање такозваних ред лајт камера, које ће бележити три врсте прекршаја и то пролазак кроз црвено светло, прекорачење брзине и кретање жутом траком. Биће постављене четири камере за контролу рада жутих трака и 11 за снимање пролазака кроз црвено светло и прекорачење брзине.

- Очекујем да ће до Нове године бити постављено 15 или 16 таквих уређаја јер тренутно располажемо са толико средстава. За сада није прецизиран списак локација које ће бити покривене оком камера. Камере ће снимати регистарски број возила, време када је прекршај учињен и правити фотографије које ће бити доказ прекршаја. Све те информације стизаће у Управу саобраћајне полиције и на основу њих ће против власника возила бити покренута прекршајна пријава - објашњава Драган Богосавац, начелник Управе саобраћајне полиције Београда.

Држава и привреда не могу да бране фиксни курс

Србија се на почетку процеса транзиције одлучила за флексибилан девизни курс. У том режиму посао Народне банке Србије је да сваки дан мери ту „температуру". Код нас је, нажалост, постао обичај да за све оно што се с курсом догађа буде крив онај ко ту „температуру" мери, али када динар јача - е, тада су сви заслужни и све је у реду. А када смо повећавали незарађене плате, делили повишице пензионерима, трошили приватизационе приходе, увећавали јавну потрошњу... нико се ни зачас није упитао какав ће сутра бити курс.

О утицају свега тога на курс учи се на првој години мало бољих економских факултета, упозорио је гувернер НБС Радован Јелашић у разговору за „Политику" одговарајући на питање шта се тренутно догађа с девизним курсом националне валуте.

Гувернер подсећа да смо у ову годину закорачили с вредношћу евра од 88 динара. У фебруару је стигао до максималне вредности од око 97 динара. НБС је пре неки дан, када је видела, да „температура", односно тражња расте, интервенисала са 42 милиона евра. Евро данас вреди 95,3 динара. Да ли се због тих одступања од динар-два горе-доле, курс може оценити нестабилним? Очито - не. И поред свих колебања, ипак, имамо релативно стабилан курс, истиче гувернер и додаје да многе земље попут Чешке, Пољске, Украјине, Турске, Румуније, па и Америке, Британије и Јапана имају већу осцилацију курса својих валута, али тамо то нико не доживљава као смак света, већ гледа како да умањи ефекат курса на билансе стања и успеха.

Објашњавајући шта се заправо догодило ових дана и услед чега је дошло до извесне неравнотеже на тржишту, гувернер Јелашић у први план истиче постепено снижавање референтне каматне стопе. Свако њено смањивање мора у извесној мери да се одрази и на курс, камате и цену државног задуживања. То што се догодило ових дана сигнал је и централној банци какав је ефекат смањивања референтне каматне стопе на курс.

Дужник власник чак шест фирми

Радници ГИК „Први мај" наставили су у четвртак блокаду међународне пруге код Лапова. Кажу да ће остати на шинама док не добију по 11 зарада које им газда дугује. Кад се саберу порези и доприноси, комплетан дуг је 78 милиона динара.

Пошто име газде нико није помињао, први је јавно то учинио министар економије Млађан Динкић, који је пре два дана разговарао с радницима. Рекао је да је власник предузећа Миша Омега, односно Миломир Јоксимовић, богат човек, као и да је једна од његових фирми партнер са Европском банком за обнову и развој.

- Европска банка за обнову и развој позабавиће се наредних дана преиспитивањем своје сарадње у „Дунав групи", чији је заступник Миломир Јоксимовић, власник и председник УО ГИК „Први мај" из Лапова - потврђено је у четвртак за „Новости".

Јоксимовић је, према подацима Агенције за привредне регистре, тренутно власник удела у чак шест успешних предузећа. Према подацима надлежних, преко повезаних особа „газдује" у још неколико, махом београдских фирми. Бави се широким спектром послова, од туризма, преко кетеринга, обезбеђења, графичке делатности, до грађевинарства, хидроградње... Широј јавности ипак је најпознатији као дугогодишњи заступник швајцарске „Омеге", по чему је и добио надимак Миша Омега.

Миломир Јоксимовић је председник УО „Аутовојводине". Члан је и УО у „Војводина путу" и „Дунав групи", фирми у којој свој удео, кроз докапитализацију вредну осам милиона евра, има и Европска банка за обнову и развој. ЕБРД је у ову фирму „ушао" и кроз 21 милион евра кредита.
Радници ГИК „Први мај" из Лапова знају, како је у четвртак потврђено за „Новости", за послове свог газде и зато више не желе да одустају од налога за наплату својих плата које су, путем жалби, остварили код надлежних судова.

Надали су се, кажу, да ће власник узети кредит како би намирио своје дугове према њима, па нису желели да појединачним налозима за судску наплату блокирају рачун. Међутим, како им је у четвртак речено, Јоксимовић је за кредитна средства конкурисао код Фонда за развој, али је одбијен јер није дао адекватне гаранције да ће кредит под нетржишним условима вратити.