Преглед штампе (07. 12. 2009.)

Прелазни споразум гаранција извозницима

Уколико Савет министара спољних послова Европске уније данас или сутра одлучи да примени Прелазни трговински споразум са Србијом, српски извозници добиће гаранцију да и даље могу да извозе своје производе без царина у земље ЕУ. „Тиме би Србија с режима једностраних, аутономних трговинских мера ЕУ, прешла на прави уговорни однос са Унијом, а правни однос између неке државе и ЕУ је најважнија ствар", каже Тања Мишчевић, професор на Факултету политичких наука и бивши директор Канцеларије за европске интеграције.

Од тренутка пуне примене трговинског споразума овдашња предузећа, према речима Михаила Црнобрње, професора Факултета за економију, финансије и администрацију, више неће морати да стрепе да ли ће крајем следеће године, када престају да важе поменуте олакшице, ЕУ вратити царине на извозне производе из Србије. Те царине Унија је први пут укинула новембра 2000. године, за 90 одсто српских производа који стижу на европско тржиште (изузети су неки пољопривредни производи, јер Брисел штити домаће тржиште).

Поред оцене да је деблокада трговинског споразума важна за трговинске односе, Мишчевићева истиче и значај таквог евентуалног потеза за будући процес европске интеграције. Пуна примена тог уговора (Србија споразум примењује од почетка ове године) представљала би ,,прескакање" још једног степеника на путу ка Бриселу и долазак „у режим равноправних односа, који је важан и за Србију и за ЕУ".

Мишчевићева каже да одлука Холандије да се сагласи само са одмрзавањем трговинског споразума „не би представљао ништа ново" будући да и у самом ССП-у, који је потписан прошле године, пише да је сарадња са Хагом услов за функционисање споразума и да се, уколико се покаже да Србија не сарађује са трибуналом, тај споразум се у сваком моменту може суспендовати. Сарадња са Хагом ће, дакле, остати један од основних политичких услова за функционисање и ССП и процеса стабилизације и придруживања.

За кршење прописа у ЕУ забрана уласка пет година

"Уколико путујете аутомобилом, стално држите укључена светла. При себи морате да имате флуоресцентни прслук, као и зелени картон, без којег не можете да уђете у Европску унију. Уколико вам на путу буде потребна помоћ полиције, ватрогасаца или Хитне помоћи, окрените број 112." Овакви и слични савети наћи ће се у брошури коју ће до 19. децембра издати МУП Србије ради безбеднијег путовања у земље ЕУ.

Одлука Савета министара Европске уније да Србију стави на белу шенгенску листу почеће да се примењује од 19. децембра, а до тада ће, како се планира, МУП у сарадњи са Европском комисијом издати брошуру са безбедносним упутствима за путовања по земљама Уније. На флајерима ће бити наведене и адресе институција од којих ће моћи да се добију још прецизније информације. "Блиц" преноси најзначајнија упутства за путовање у земље Европске уније.

На полеђини брошуре биће исцртана мапа на којој ће бити означене све земље шенгенског простора, а биће наведена и километража од Београда до свих престоница Уније. Српски грађани моћи ће без виза да путују у 25 земаља ЕУ, као и у Швајцарску, на Исланд, у Норвешку и Лихтенштајн, односно у земље које су такође прихватиле правила о укидању граница.

До атеста у карантину

Вакциине против новог грипа стићи ће у примарну здравствену заштиту пре него што се у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије заврши тестирање узорака "фосетрие", али ће до издавања сертификата цепиво бити - у карантину.

Др Предраг Кон, председник радне групе, каже да ће карантинска дистрибуција почети током недеље. Она је у надлежности Института за имунологију и вирусологију "Торлак".

- Вакцинације ће почети када вакцина добије атест, вероватно већ средином месеца, а дозе ће до тада већ бити у домовима здравља - каже др Кон.

Епидемиолози на терену региструју благи пораст оболевања, који ће највероватније прерасти у други талас новог грипа. И епидемиолозима је тешко да сада предвиде даље кретање вируса, али су сигурни да ће вакцинација да измени његов природан ток, да успори ширење и смањи оболевање.

- Сада сам по први пут оптимиста и мислим да можемо да избегнемо најгори сценарио - каже др Предраг Кон. - Чини ми се да је довољном броју људи јасно да је вакцина најбоља заштита, да вакцинацијом штите и себе и све са којима долазе у контакт.

Тиме се, заправо, прекида природна путања вируса, јер он слаби када почне да "наилази" на отпорне људе, и више не може да се преноси ранијом брзином. Вакцинацијом се смањује оболевање, али и број тешких случајева и смртних исхода грипа.

- Смртност од новог грипа не може да се пореди са морталитетом од сезонског, и сигурно ће бити већа - каже др Кон. - Сада се први пут броје смртни случајеви, а све до ове епидемије смо имали само процењени вишак смртности. Колико је живота однео вирус Х1Н1 знаћемо тек када епидемија прође, а број стварно умрлих ће можда бити чак 10 пута већи од званично регистрованог.

Свињски грип: Остаће нам 1,5 милиона вакцина!

У Србији ће се, према тренутним прогнозама, искористити највише половина од три милиона доза вакцина против новог грипа А (Х1Н1)! Неискоришћени део нарученог контингента мораће да се уништи, што значи да би Србија могла да „баци" око 12 милиона евра, односно 1,2 милијарде динара.

Истраживања показују да се две трећине пунолетних грађана осећа угрожено због епидемије новог грипа. Међутим, и поред тога, више од половине не планира да се вакцинише. У анкети коју је Пресс спровео на свом сајту од 2. до 6. децембра, од 2.294 посетилаца чак 2.071 је било против, а само 223 за вакцинацију.

Иако сва истраживања показују да је заинтересованих за вакцинацију врло мало, председник Радне групе за пандемију др Предраг Кон страхује да вакцина неће бити довољно. Он открива за Пресс да ће вакцинација бити настављена и после сезоне грипа, можда и током лета.

Др Кон и даље очекује да ће се поделити свих три милиона доза вакцине.

- Ја имам обрнут страх, а то је да неће бити довољно вакцина. Ако се то догоди, набавићемо још, а ако буде преостало, уништићемо их. Увек је боље, зар не, имати вакцина за оне који желе да се заштите него немати. Мада, мислим да неће бити потребе за уништавањем, и да ће бити прилично изненађење када се буде видело колико ће људи који не припадају ризичним групама хтети да се вакцинише. Није то питање истраживања. Свест се полако мења, првенствено лекара, од којих највише зависи одзив вакцинације - каже др Кон за Прес.