Донирањем органа до развијеног друштва

У Србији на трансплантацију органа чека више од 2.000 особа.

На путу ка Европској унији, требало би да променимо и однос према завештању органа јер је Србија на последњем месту по броју кадаверичних трансплантација, када се органи узимају са особе која је мождано мртва. А управо то је мерило развијености једног друштва.

"Нисам за сада размишљала о томе, али подржавам", рекла је атлетичарка Ивана Шпановић.

"Врло радо, мислим да је то веома хумани гест, и да ипак треба да мислимо о генерацијама које долазе иза нас, да нешто значајно оставимо иза нас, попут сопствених органа", каже Владе Дивац, председник Олимпијскиг комитета.

"С обзиром да сам веома религиозна, имам дилему везану за цркву, али како црква то одобрава, у том случају мислим да је племенито, хумано, да постоји доста људи којима треба помоћ", рекла је певачица Александра Радовић.

"Као министар науке, можда и боље од других чланова Владе, сада видим да је могућност проналажења валидних и компатибилних органа велико питање, и ја се позитивно односим према њему, али одлуку, и акцију ћу спровести на приватни начин", каже Божидар Ђелић, министар науке.

Да има наде и да се свест грађана о значају даривања органа полако мења, потврђује и доктор Видојко Ђорђевић, који последњих месеци обилази градове на Југу Србије, и одговара на питања и недоумице.

"На Југу Србије имамо преко 3.000 људи који су завештали своје органе, и сваког дана имамо велико интересовање, тако да овом приликом треба се захвалити јавном сервису што помаже најплеменитији и најхуманији чин у медицини", каже Ђорђевић, координатор програма за трансплантацију КЦ Ниш.

Сви који желе да постану потенцијални даваоци органа и продуже нечији живот, то могу да ураде на Војномедицинској академији у Београду, у Донорском центру у Новом Саду, и Клиничком центру у Нишу.

Важно је да се одлука саопшти и породици.

У сваком тренутку, све неопходне информације могу се добити и на број 0800/111/800. Позив је бесплатан.