Преглед штампе (26. 11. 2009.)

Холандија одмрзава споразум Србије и ЕУ

Србија је успела да направи такву атмосферу, да је надохват руке одмрзавање прелазног трговинског споразума, иако у ЕУ постоји један број земаља које сматрају да ће Србија са визном либерализацијом добити и више него што је заслужила. Најпозитивнији извештај главног хашког тужиоца Сержа Брамерца пашће на плодно тло, а деблокада ССП и почетак његове ратификације биће шанса да Србија преда кандидатуру за ЕУ пре краја ове године - каже за „Блиц" извор из врха Владе Србије.

Српски званичници уздржавају се да дају званичне изјаве и процене око тога да ли ће Холандија, последња земља која се отворено супротставља одмрзавању ССП и даљем напретку Србије ка ЕУ, дати зелено светло. Чак постоји и договор да пазе да ничим не увреде министра спољних послова Холандије Максима Ферхагена. Па ипак, незванично, тврде да најављена посета Ферхагена Београду представља додатни разлог да са оптимизмом очекују да на Самиту 10. децембра једногласном одлуком шефова држава или влада ЕУ ССП буде одмрзнут.

Ферхаген ће, потврђено је „Блицу" у Министарству спољних послова Холандије, посетити Београд 16. децембра. На питање које ће бити теме, „Блицу" је у холандском министарству речено да је „агенда још отворена", али да ће се највероватније разговарати о билатералној сарадњи и да ће бити дефинисане области у којима две земље могу да прошире сарадњу.

Како је јавила агенција Срна, Ферхаген је холандским медијима изјавио да ће Холандија наставити да инсистира на притиску на Србију, чак и ако буде прихваћен предлог о сарадњи ЕУ и Београда.

- Чак и ако извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца буде позитиван и он оцени да Србија чини све у сарадњи са овим судом, ми ћемо тражити пробни период - рекао је Ферхаген.

Србија има нашу подршку

Аустрија и њен парламент пружиће сваку врсту помоћи Србији на путу ка Европској унији (ЕУ), изјавила је председница Националног савета, доњег дома парламента Аустрије Барбара Прамер.

Председница Прамер је у разговору за сутрашњи број београдског дневника "Политика" , додала да се лично радује визној либерализацији јер сматра да ће се тако грађани Србије на непосредан начин упознати са земљама ЕУ.

Србија је важна не само за Аустрију, већ и за читаву Европу, будући да сви очекују добар развој догађаја у овом региону у којем Србија има велики утицај, али и велику одговорност, приметила је Прамер.

"Нормално је то што смо заинтересовани за вас јер, између осталог, постоји огромна српска заједница у Аустрији. У наредном периоду радићемо на блиској и интензивној сарадњи два парламента, јер смо заинтересовани да пренесемо наша искуства у ЕУ," казала је Прамер.

"Што се тиче Споразума о стабилизацији и придруживању, очекујемо позитиван извештај Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији", наводи Барбара Прамер.

На питање да ли мисли да парламентарна дипломатија може бити корисна за одмрзавање ШП или бар његовог трговинског дела, она каже да је веома корисно када се састају парламентарци.

"Српски парламентарци су ми пренели да су били у Холандији и разговарали са холандским колегама и мислим да је то од велике помоћи", рекла је Прамерова.

На питање да ли уколико Европски савет ускоро одблокира ШП, може да се очекује да ће аустријски парламент међу првима да ратификује тај споразум, Прамер каже:

"Аустријски канцелар је прошле недеље поменуо да је Србија направила корак напред, али неопходно је истаћи и колико је то важно за људе у Србији. Шта год је неопходно, имаћете нашу подршку", поручила је она.

На питање који ће бити аргументи Аустрије у процесу о легалности проглашења независности Космета који се води пред Међународним судом правде, Барбара Прамер наводи да је то у рукама Србије, и да се нада да ће Србија да поступа на веома прагматичан начин.

"То је важно и за регион и за целу Европу. Задовољна сам са свим порукама које сам чула од српских политичара. Што се тиче судског процеса у Хагу, не знам који ће бити аргументи јер то није у мојој надлежности", каже она.

Коментаришући то што је Аустрија војно неутрална земља, која при томе веома добро сарађује са НАТО и учествује у многим мировним мисијама, попут оне у Авганистану и да ли би таква искуства могла да буду корисна за Србију, Прамер је навела да је могуће да земља остане неутрална, и да то не значи одсуство војне сарадње и неучествовање у мисијама.

Откривамо: Кувајт нам тражи 10.000.000 $

Кувајтска државна делегација јуче у Београду преговарала о сарадњи са фирмама из Србије. Међутим, Кувајћани траже да им се, пре новог посла, исплати десет милиона долара провизије која им је обећана још 1990. када је СФРЈ у Кувајт извезла 175 тенкова „М84".

Висока делегација Кувајта, на челу са премијером шеиком Насером Мохамедом Ал-Сабахом, посетила је јуче Београд и разговарала са премијером Србије Мирком Цветковићем о економској сарадњи и побољшању односа две земље. Према сазнањима Преса, Кувајт је спреман да појача сарадњу, али уз услов да им Србија, као наследница СФРЈ, прво плати 10 милиона долара! Овај новац је провизија коју је СФРЈ требало да плати још 1990. кад је у Кувајт извезла 175 тенкова „М-84" вредних 600 милиона долара!

Саговорник Преса близак Влади Србије тврди да Кувајт, ни после готово 20 година, није заборавио оно што је требало да плати некадашњи Савезни секретаријат за одбрану, који је уговорио посао извоза тенкова.

- Војни врх СФРЈ је пре 19 година Кувајту продао наше тенкове како би се они што боље припремили за рат против Ирака. За овај посао, вредан 600 милиона долара, требало је да се плати и провизија од 10 милиона, али „наши" то нису урадили. Наравно, Кувајт то није заборавио и уплата овог новца биће услов за даљу сарадњу са њима. Тих 10 милиона долара и раније су били препрека са озбиљну војну сарадњу са Кувајтом - наводи извор Преса.

Држава спрема нове позајмице

И у следећој години наставиће се субвенционисано кредитирање и грађана и привреде, са око милијарду евра, али са акцентом на позајмице за инвестиције, које су до сада биле у запећку. Већ средином јануара биће понуђене повољније државне дотације, али тако да се са мање пара направи што више зајмова. То је могуће, јер ће банке смањити марже. Економска криза је достигла дно, па ће и државни подстицаји за банкарске позајмице бити прилагођени очекиваном економском опоравку.

Ово је у среду рекао Млађан Динкић, републички министар за економију и регионални развој и истакао да су потребни дугорочни кредити за инвестиције са роком отплате од пет до седам година, док камата може да буде и изнад три, односно четири одсто.

- Стратегија Владе Србије је да се следеће године смањи субвенционисање зајмова са девизном клаузулом за ливкидност, а да се стимулишу динарске позајмице - нагласио је Динкић. - Планирано је да се догодине крене са координираном политиком смањења емитовања државних хартија од вредности, како би се банке стимулисале да вишак ликвидности, односно новца пласирају привреди, уз приступачне каматне стопе.

Уведен је и програм субвенционисања стамбених кредита, кроз који је планирано да до краја следеће године буде уложено око 200 милиона евра грађевинској индустрији. Према речима Радована Јелашића, гувернера НБС, постоји могућност да се смање ефективне обавезне девизне резерве банака, али не да им се врати новац, већ да повећају кредитирања привреде и грађана. Умањење обавезне резерве неће се одобрити да би новац ставиле у касу или износиле из земље.

- У следећој години, очекујемо благ раст кредита, али не као у периоду пре кризе - рекао је Владимир Чупић, председник Извршног одбора Хипо-алпе-адриа банке. - Због очекиваног смањења кредитног ризика, каматне стопе би могле да крену надоле.