Преглед штампе (25. 11. 2009.)

Апел Др Латиновић: Забраните кравате, оне шире вирус!!

Кравате су велики преносиоци вируса свињског грипа и било би сасвим корисно забранити њихово ношење током епидемије, рекла је јуче др Љубица Латиновић, наш стручњак који живи у Мексику и ради у тамошњем министарству здравља.

Она је јуче одржала предавање у Српском лекарском друштву и пренела искуства здравственог система ове земље, која је прва погођена новим вирусом грипа А (Х1Н1).

Према речима др Латиновић, у Мексику је у једном моменту забрањено ношење кравата јер је установљено да оне на себи веома често носе вирус грипа и лако га преносе на друге особе.

- Не знам да ли сте ви то овде радили, али ми смо рекли да се вирус може пренети и путем кравате и сви су морали да их скину. Тако да једно време нико није носио кравату. Чак их није било ни на председничким конференцијама - открила је др Латиновић.

Она каже да узбуна која је у априлу постојала у Мексику због свињског грипа није престала ни данас, с тим што сада све боље функционише.

- Ми смо у мају паралисали читаву државу. Затворили смо школе, биоскопе, позоришта, стадионе, бродови нису пристајали у луке. Све труднице су отишле на превремено породиљско јер нисмо знали шта да радимо са њима. Касније, када смо видели да вирус ништа више не напада њих него остале, то се променило - прича Латиновићева.

Према њеним речима, у Мексику је у највећем делу борба против грипа заснована на превенцији и одржавању личне хигијене. Поред прања руку, држања одстојања од два метра, дезинфекције, врло је било важно одржавање хигијене одеће, па је због тога била забрањено ношење кравата.

Она је навела да тренутно у Мексику има 64.322 потврђена случаја оболевања од свињског грипа и 532 смртна случаја. Вакцинација још није почела, а становништво Мексика биће вакцинисано цепивом фармацеутске куће „Новартис", као и код нас.

Битка за буџет

Буџет још није готов, биће колико данас или сутра, али у влади нема спорења око овог документа, тврдили су јуче у Немањиној 11.

Генерално гледано, тврдња је сасвим истинита. Јер је буџетски оквир договорен са Међународним монетарним фондом и он се, ако владини званичници хоће да борд ММФ-а у децембру и званично закључи ревизију - не може пробити. Према последњим информацијама које је министарка Драгутиновић изнела на конференцији за новинаре, у присуству шефа мисије ММФ-а Алберт Јегера, у договорени рам се мора упаковати 656 милијарди динара прихода, не више од 760 милијарди динара расхода и одговор како ће се покрити 104-105 милијарди динара дефицита.

Зашто онда буџет касни, када је све, или готово све, познато, кад је остао само онај занатски део посла? Зато што појединачно гледано она тврдња с почетка текста није баш најтачнија.

Муке и натезања до последњег даха су, као и претходних година, и ове јесени на релацији Министарство финансија - буџетски корисници. Јер, као и сваке године, на буџету се ломе и политичке и ресорске и личне амбиције, а на Министарству финансија је да те жеље сведе у задате оквире. А жеље су у односу на лимите утврђене још у јуну за сваког буџетског корисника појединачно, у документу под називом Меморандум о буџету и фискалној политици за 2010. са пројекцијама за наредне две године (потом су за неке додатно увећане укупно за око 30 милијарди), биле веће за чак 130 милијарди динара. Или, сликовитије речено, да су све жеље услишене - укупан дефицит српске јавне потрошње у наредној години био би двоструко већи.

Од одласка ММФ-а траје борба да се врате у задате оквире они који су у својим предлозима појединачних буџета прослеђеним Министарству финансија прекорачили лимите. И то је, заправо, и главни разлог, како сазнајемо, одлагања најављених рокова за предају нацрта буџета влади на разматрање и утврђивање предлога.

Уз ова уобичајена надметања за коју милијарду више на рачунима појединачних буџетских корисника, ове године, ма колико то њени актери порицали, бије се и тиха битка око највећег владиног пројекта у наредних неколико година. Надвлачење око тога под чијом ће капом и формално и практично бити средства за изградњу Коридора 10, да ли ће тај новац носити и маркицу Националног инвестиционог плана или ће бити директно под патронатом Министарства за инфраструктуру.

Милион људи на ивици беде

Алармантне бројке које показују колико је у Србији сиромашних нуди званична статистика, према којој је око 700.000 одраслих и 300.000 деце на рубу егзистенције. Али, то није коначна бројка. Да ли су цифре "пренадуване" или је реч о реално лошем стандарду у земљи? Део одговора су и износи које сваког месеца Министарство рада и социјалне политике намењује управо онима који не могу да преживе од сопствених зарада.

- У октобру је дечји додатак добило чак 384.178 малишана - каже Зоран Мартиновић, државни секретар у овом министарству. - А пошто је овај додатак намењен онима који испуњавају одређени имовински цензус, јасно је да су та деца егзистенцијално угрожена. Прошлог месецу право на дечји додатак имало је 202.176 сиромашних породица, али је још много оних који нису успели да то право остваре јер нису имали документа или друге папире.

Управо зато без ове накнаде остају многа ромска домаћинства, али и избегле и расељене породице. И према подацима које сакупља Републички завод за статистику, број сиромашних у Србији се повећао последњих месеци. Тако је званична стопа сиромаштва у нашој земљи 9,2 одсто. То значи да 697.000 наших држављана живи са мање од 8.360 динара месечно.

Осим армије незапослених и још 100.000 радника који нередовно примају плате, у највеће жртве транзиције убрајају се и најстарији. Међу пензионерима, како каже статистика ПИО фонда, њих око 350.000 месечно располаже са мање од 11.000 динара.

У Министарству рада и социјалне политике зато се управо ради на новом закону о социјалној заштити, чији аутори напомињу да ће њиме бити обухваћен већи број корисника него до сада.

Четворица у борби за престо Цркве

Сваки владика или свештеник на питање ко ће бити нови патријарх СПЦ, одговора: „То само зна Свети Дух". Међутим, већ сада је готово извесно које владике ће након првог круга гласања на предстојећем изборном Сабору имати највише гласова. Према сазнањима „Блица", то су владика зворничко-тузлански Василије, митрополит Амфилохије, бачки епископ Иринеј и владика захумско- херцеговачки Григорије.

Сваки владика на Сабору гласа за три кандидата. Да би кандидат био изабран у жреб, односно да му се име нађе у Јеванђељу на Светом престолу, потребна су 22 гласа. После бирања првог у жребу, владике гласају за по два кандидата, а после избора другог, за једног кандидата. Иако је то изводљиво, мало је изгледно да се већ у првом кругу добију сва тројица кандидата.

„Блиц" је контактирао с појединим епископима са различитих страна. Своје кандидате не желе да саопштавају јавно, али може се наслутити како ће, бар у почетку, гласање тећи.

Највише изгледа да прође одмах први круг има владика зворничко-тузлански Василије. Овај владика има неупитних 11 гласова, а може се са сигурношћу претпоставити да ће најмање 17 владика заокружити његово име. Без овог епископа, и владика њему блиских нису могле да прођу ни неке пређашње одлуке на Сабору, док је сада почивши патријарх Павле био у болници.

Од владика које подржавају зворничко-тузланског, зависиће понајвише и пласман митрополита Амфилохија. Садашњи чувар трона митрополит Амфилохије имао би веће шансе и од зворничко-тузланског, да је изборни Сабор одржан раније. Међутим, митрополиту је опала подршка у Сабору.