Преглед штампе (24. 11. 2009.)

Јатаци били шанса

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић оценио је да је хапшење јатака Ратка Младића 2006. године била грешка јер су они могли да истражне органе доведу до ратног команданта Војске Републике Српске да су тада остали на слободи.

"Мислим да је то била погрешна процена... Мислим да је то био потез који је умногоме уназадио потрагу за бегунцима и који је изван сваке логике обавештајног деловања", изјавио је Вукчевић у интервјуу за Вечерње новости.

Вукчевић је додао да тужилаштво на чијем је челу ради на свим случајевима који би могли да доведу до преосталих хашких бегунаца, али и на они случајевима где је "такозвани Закон о јатацима дефинитивно прекршен".

Он је рекао да је истрага случаја трговине органима киднапованих на Косову дошла до нових сазнања која су драматична.

"Заједно с Министарством спољних послова и другим државним органима радимо на раскринкавању оних који су се бавили том злочиначком активношћу. Идемо до краја, јер нас охрабрује то што нас подржава већина битних међународних актера", рекао је он.

Тужилац је оценио да је остварена пуна координација свих служби којима је задатак да пронађу преостале хашке оптуженике, да се ради тимски и организовано а да политичари "емитују јасну вољу" да се доврши та међународна обавеза.

Вукчевић је додао да више неће коментарисати ни извештаје ни оцене о сарадњи Београда са Хашким трибуналом, већ да ће то препустити министру Расиму Љајићу.

Нови патријарх на Светог Саву

Изборни сабор Српске православне цркве, на коме ће се бирати нови патријарх, заказан је за 20. јануар, на Светог Јована, сазнаје Прес у врху СПЦ. Према овим информацијама, предвиђено је да се Сабор СПЦ заврши 27. јануара, на Светог Саву, и то проглашењем новог, 45. по реду, српског патријарха (погледај оквир).

Саговорник Преса из врха СПЦ каже да су епископи намерно изабрали да заседање ванредног Сабора СПЦ буде између Светог Јована и Светог Саве.

- Први је жеља великог броја епископа да се нови патријарх СПЦ изабере баш на дан првог архиепископа и оснивача српске цркве Светог Саве. И други, практичан разлог, јесте да испоштује Устав СПЦ, који налаже да се нови патријарх изабере у року од три месеца - наводи саговорник Преса.

Он додаје да ће Синод заказати седницу Сабора СПЦ на којој учествују сви епископи и да ће о томе највероватније сутра обавестити јавност.

На седници Сабора СПЦ биће одлучено и да ли ће се променити начин избора новог патријарха. Устав СПЦ сада прописује да се патријарх бира на апостолски начин, односно жребом између тројице епископа који освоје највише гласова. Али, у СПЦ има владика који се залажу за повратак већинског начина избора.

Владика Лаврентије саопштиће име новог патријарха

Српска православна црква до краја јануара могла би да добије новог патријарха. За сада се у СПЦ највише помињу два термина за заказивање Сабора. Према сазнањима "Блица", први могући је између два Божића, католичког, 25. децембра, и православног, 7. јануара. Други, да се Сабор закаже у данима између Светог Јована, 20. јануара, и Светог Саве, 27. јануара. Изборном Сабору председаваће најстарији епископ по хиротонији владика шабачки Лаврентије.

Одлуку о датуму заказивања Сабора донеће Синод. Црквена влада би, како за "Блиц" кажу у Београдској патријаршији, могла да донесе одлуку о Сабору већ током ове недеље. За разлику од Руске и Грчке цркве, које су одмах по упокојењу својих поглавара заказале Сабор или пак бирале новог патријарха, српске владике сачекаће да прође 40 дана. Према Уставу СПЦ, три месеца је рок да се одржи Сабор.

Иако се тренутно расправља о два термина, изгледније је да се Сабор ипак одржи у данима после Светог Јована, 20. јануара. Значајан број владика је наклоњенији овом термину и то из практичних разлога. Сви они треба да буду у својим епархијама пред Божић, 7. јануара.

Лекарска тајна за колеге јавна

Двадесетпетогодишња правница у једној приватној маркетиншкој фирми постала је главна „јунакиња" трача када је отворила боловање, јер њена љубопитљива колегиница из кадровског одељења није одолела изазову да погледа у шифрарник болести и открије да се иза шифара крије гинеколошка интервенција. До краја дана ова вест је обишла фирму брзином звука, до краја недеље стигла је и у околне кафиће, а када се она вратила на посао, њу су сачекали подсмешљиви погледи и двосмислени коментари...

Ово је само једна од многих непријатних животних епизода које су настале због законске обавезе лекара да приликом „отварања" боловања напише дијагнозу. Истини за вољу, треба рећи да се свака дијагноза пише под шифром, али исто тако треба имати на уму да се шифрарник болести лако може набавити, а бројке превести на - слова. И ту се суочавамо са законским парадоксом - када би лекар открио дијагнозу свог пацијента, он би пред законом одговарао због одавања лекарске тајне, али га тај исти закон обавезује да „открије" дијагнозу када отвара боловање.

- Нема правног „лека" за ову ситуацију, ми морамо писати дијагнозу када отварамо боловање, а особа у правној служби фирме која „отвара" боловање дужна је да чува лекарску тајну. Један од разлога због којег лекар мора да пише дијагнозу је тај што одређена обољења имају одређене економске импликације. Наиме, да бисте добили средства од неког фонда здравственог осигурања морате правдати трошкове лечења, што у преводу значи да морате написати дијагнозу и образложење на који начин лечите пацијента. Са друге стране, ако особа својом болешћу угрожава околину - као што је случај са неким инфективним обољењима - престаје обавеза чувања лекарске тајне -објашњава др Паја Момчилов, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва.

Наш саговорник истиче да свака дијагноза, осим сезонских инфективних болести као што је грип, има ореол осетљивости, а одређена обољења - као што су сида, хепатитис, сифилис... носе снажну социјалну стигму. Међутим, ништа мање нису „проблематична" боловања које отварају психијатри, онколози, дерматовенеролози... Др Паја Момчилов подсећа и да је систем здравствене заштите такав да много особа долази у контакт са подацима из здравственог картона и наводи резултате истраживања свог америчког колеге који је рачунао колико људи у једној просечној болници има увид у здравствени картон пацијента и дошао до 75 особа.

Међутим, ту не престаје прича о парадоксима који се односе на чињеницу да је лекар, у формалноправном смислу, једина особа која сме да зна податке из нашег здравственог картона, јер у животу много особа и установа тражи и - може да добије увид у те податке. Почев од страних амбасада које приликом издавања виза за студирање, боравак и трајно усељење у земљу траже резултате лабораторијских тестова који потврђују да особа нема сиду, хепатитис и сифилис, преко осигуравајућих друштава која такође траже ове деликатне информације, па све до (неких) послодаваца у приватним фирмама, који приликом запошљавања од својих потенцијалних радница захтевају потврду од гинеколога да нису трудне.