Преглед штампе (21. 11. 2009.)

Неуобичајен иступ Оваде

„Уколико је тачно да је председник Међународног суда правде Хисаши Овада рекао да саветодавно мишљење, које је од овог суда тражила Генерална скупштина УН о легалности проглашења независности Косова, неће бити једносмислено, такав иступ је потпуно неуобичајен и за мене као правника шокантан. Још ми је тешко да поверујем да се то догодило и да није дошло до неког неспоразума. Није ли можда он рекао да што год да се реши нема једносмислену поруку према односу Русије и Грузије", каже у разговору за „Политику" др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије у спору који је Србија пред овим судом водила са Босном и Херцеговином.

Уколико је та интерпретација тачна, „пре доношења одлуке не може да се зна да ли ће у саветодавном мишљењу бити различитих мишљења", сматра Варади. „Вероватно ће бити различитих мишљења, али је тешко поверовати да је то неко рекао пре расправе, пре него што су странке изложиле своја схватања."

Др. Тибор Варади објашњава да постоји разлика између одлука и мишљења. „Одлуке морају бити једнозначне. Примера ради, кад се поставило питање да ли је суд надлежан за хрватску тужбу против Србије за наводни геноцид десет судија је рекло „да", седам „не", према томе одлука суда је „да". Мислим да је та одлука била погрешна као што је мислило и седам судија, али то је одлука."

„Када је реч о мишљењу онда је вероватније да мишљење буде нијансирано, да буде мање једносмислено. Али и код мишљења већи је подвиг суда и боље урађени посао ако је мишљење једносмислено."

„Сваки судија ће да се изјасни и на крају ће вероватно бити једно мишљење које ће потписати већина судија. Могуће је да буде и неколико мишљења, па ће онда свако од њих потписати по неколико судија. Али до неког закључка се може доћи тек пошто се чују аргументи странака.

Војводини права мера

Био је један од ретких, ако не и једини из ДС, који је јавно критиковао прву верзију Статута Војводине усвојену пре годину дана у покрајинском парламенту. Наговестио је тада да је потребна његова корекција, пошто је сматрао да тако написан акт има неуставних норми.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић данас, после измењеног текста Статута у војвођанској скупштини, каже да више нема такве дилеме:

- Статут Војводине је у складу са Уставом и потврђује територијални интегритет и сувернитет Србије - оценио је Марковић за "Новости", додајући да су злонамерна и неоснована тумачења да је тај документ противан интегритету и суверенитету Србије.

Одговарајући на питања зашто је Војводина добила право на референдум и ко би могао да гарантује да нека покрајинска власт неће покренути иницијативу за отцепљење од Србије, министар Марковић каже:

- Референдум је дефинисан Уставом (члан 182. став 4). А за тај исти устав су гласали и они што данас нападају то решење из Статута. То право на референдум нема никакве везе са територијалном целовитошћу Србије, већ само поставља услов да се грађани АП изјасне о евентуалној промени њених граница унутар Србије.

Војводина ће моћи да отвара представништва, али искључиво уз сагласност Владе Србије, каже Марковић и појашњава да право на склапање међудржаввних споразума Војводини гарантује исти, 181. члан Устава на основу кога и градови и општине такође склапају такве споразуме.

„Више од стотину тих аката већ постоји, и то је одлично. Размењују се искуства, културе, зближавају се народи. Док сам био председник општине Палилула, такав споразум смо закључили са једном грчком општином. Зашто Војводина то не би могла са одговарајућим територијалним јединицама других држава.".

Подсећајући да је Нови Сад административни центар, а не главни град покрајине, Марковиће је у интервјуу „Новостима" рекао да терминологија, као ни ВАНУ, нису суштинско питање.

- Ни питање ВАНУ није суштинско. Налази се пред Уставним судом који ће дати коначну реч. У сваком случају, те појединачне теме или терминологија, попут главног града или ВАНУ, не могу довести у питање генералну оцену уставности Статута.

Ексклузивно откривамо: Зашто Путин није дошао на сахрану

Руски премијер Владимир Путин најавио је долазак на сахрану српског патријарха Павла, али је званична Москва његову посету отказала у последњи час, сазнаје Пресс у изворима блиским руским дипломатама у Србији.

Према овим информацијама, кабинет руског премијера прво је најавио долазак Путина, али је у среду, дан пре сахране, отказао посету и послао специјалног изасланика Георгија Полтавченка.

Саговорник Пресса близак руским дипломатама каже да је српска власт, одмах по објављивању вести да је патријарх преминуо, званичној Москви упутила позив да пошаље делегацију на сахрану. Међутим, због овог позива избио је сукоб између кабинета руског председника Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина. Због те свађе, на крају у Србију  није дошао ниједан од руских државника.

- Београд је имао у плану да на сахрану патријарха дође руски председник Медведев, без обзира на то што је пре месец дана био у Србији. Прво, Медведев је у среду, дан пре сахране, био у Марибору на фудбалској утакмици Словеније и Русије, тако да је без проблема могао брзо и лако да дође. И друго, председник Борис Тадић предводио је делегацију Србије на сахрани руског патријарха Алексија у децембру прошле године, тако да би долазак руског председника био сасвим адекватан. Али, на изненађење Београда, кабинет руског премијера је први одговорио на позив Београд и најавио долазак Путина  - каже саговорник Преса.

Српска власт је информацију о доласку Путина држала у тајности како ни на који начин не би умањила значај патријархове сахране, што се показало као добар потез.

Саговорник Преса објашњава да се иза сукоба Путина и Медведева око тога ко ће доћи на сахрану српском патријарху у ствари крије нетрпељивост двојице највиших руских државника.

- Веровали или не, али Путину смета јако добар однос који државни врх Србије има са Медведевим, што се и те како видело приликом његове посете Београду. Кад Путин иде у посете европским земљама полиција често мора да растерује и забрањује протесте због његовог доласка, док је Медведев у Београду дочекан као најомиљенији гост... Такође,  Путин зна да су преговори о продаји НИС-а одблокирани баш приликом прве посете Медведева Србији у фебруару 2008. године. То су само неки разлози због којих кабинети Путина и Медведева нису успели да се договоре око доласка у Србију - каже на крају саговорник Преса.

Први задатак новог патријарха јединство Српске цркве

Саборност, реорганизација Цркве, реституција имовине, решавање питања Цркве у Македонији, одлука о начину вршења богослужења, само су неки од задатака који чекају новог патријарха српског. Почивши поглавар СПЦ Павле поставио је високе стандарде вођења свакодневног живота и духовности, али његовог наследника на трону СПЦ првенствено чека решавање конкретних проблема. Нови поглавар треба да удари „ритам" у животу Цркве у складу са савременим изазовима, наводе за „Блиц" у круговима блиским СПЦ.

Значајна улога патријарха у Цркви јесте управо у чињеници да је саборност незамислива без њега. Како почивши патријарх Павле годинама због болести није био активан, нови патријарх преузимањем те значајне улоге треба да поврати и уздрмано јединство. Због одсуства патријарха развило се мишљење да су проблеми на територији појединих епархија најједноставније речено - лични. Међутим, саборност је усклађеност ставова свих епископа са првим, односно, значи да ниједан од епископа не ради ништа без сагласности првог. Суштина црквеног живота управо је у саборности и то је и први задатак будућег патријарха.

Већ годинама у СПЦ живи идеја да се поједине епархије поделе на мање, али то није било могуће јер патријарх није био активан, па Сабор није могао доносити такву одлуку. Такозвана арондација епархија неопходна је јер су неке од њих територијално превелике. Отуда су неопходне мање епархије како би духовни живот могао бити квалитетнији и како би се интензивирао духовни рад.

Највећи акценат очекује се управо на територији Београда где има и највише верника. Још одраније размишљало се да се Београдско-карловачка епархија подели на мање. Према замисли од пре неколико година, уз патријарха који је и митрополит београдско-карловачки, била би још два или три епископа. Београд би се поделио на централни део, Земун и остатак. Са избором патријарха упразниће се једна од епархија. Међутим, у време будућег патријарха биће и нових владика јер ће бити и нових епархија.