Допринос регионалној безбедности

За последњих осам година, у сектору безбедности има позитивних промена, и Србија све више доприноси унапређењу регионалне безбедности, показују истраживања Центра за цивилно-војне односе

На јавној расправи о контроли сектора безбедности оцењено је и да грађани који плаћају рад безбедносних служби, имају право да знају за шта и где одлази њихов новац.

Повећан степен заштите људских права 

Повећан је степен заштите људских права не само грађана, већ и припадника званичних оружаних формација. Међутим, много тога још треба урадити.

"О службама безбедности најмање знамо. Знамо оно што нам оне кажу. Очигледно је да много тога још треба да се уради. Пре свега, парламент мора да ту уради највећи део посла" рекао је Мирослав Хаџић из Центра за војне односе.

"Ми смо једна од ретких земаља која није из оног периода који називамо тоталитарним отворила досије и учинила тај корак у правцу с једне стране успостављања људских права онима којима су та права била одузета, а с друге стране учинила тај корак у правцу здравије наше будућности", рекао је заштитник грађана Саша Јанковић.

Указано је и на проблеме у примени права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и недостатке Закона о тајности података.

Војска, полиција и безбедносне службе отвореније су за јавност, али се то не може рећи и за њихове финансије.

"По природи ствари неке набавке које врше институције у сектору безбедности морају бити поверљиве природе. Међутим, потребно је да се круг таквих набавки ограничи законским изузецима и потребно је спроводити таква ограничења која су прописана законом о јавним набавкама", рекао је Немања Ненадићи из Транспарентности Србија.

Оцењено је да је због све мање подршке међународне заједнице реформи безбедносног сектора, Србија, од почетне спремности за потпуно безбедносно укључење у евроатлантске интеграције стигла до војне неутралности, а безбедносно усаглашавање са стандардима Европске Уније сведено на што брже испуњавање услова за стизање на тзв. белу шенгенску листу.