Ћирилица се брани и рекламом, опречна мишљења лингвиста

Писмо које Словени користе од краја деветог века, а за српски језик у 19. веку обликује Вук Караџић, Београд намерава да заштити.

"У наредном периоду ћемо размотрити могућност да изменимо градске прописе како би они који користе ћирилицу приликом званичног оглашавања, постављања имена фирми напросто имали попусте и на тај начин били стимулисани да користе наше писмо", рекао је Горан Весић, градски менаџер.

Стимулација не решава проблем стар шест деценија, колико је ћирилица у запећку – сматра део стручњака. Упућују на Закон о службеној употреби језика и писама, који на коришћење ћириличког писма обавезује само јавна предузећа, уставове и организације.

"Називи свих других привредних друштава спадају у јавну употребу језика и ту су ћирилица и латиница равноправне. Тако да би сваки такав покушај да се стимулише употреба ћирилице у јавној употреби, заправо, представљао својеврстну дискриминацију", сматра лингвиста Владо Ђукановић.

Други, предлог градске управе виде као наставак акције која је ујединила надлежна министарства, медије и струку – "Негујмо српски језик".

"Овде није реч о дискриминацији, него сви они који буду афирмисали ћирилично писмо имаће одређене повластице. Тиме сигурно латиница неће претрпети штету, али ћемо ми обавити један добар, одговоран задатак тиме што ћемо своје национално писмо на неки начин мало појачати да оно буде видљивије", каже лингвиста Вељко Брборић.

Мишљења струке подударају се код чињенице да ћирилица јесте угрожена. А, борба подразумева јасан и дугорочан план:

"Почети са једном генерацијом, X генерацијом 2020. године са првим разредом основне школе и читав низ акција спроводити током школовања целе те генерације. Дакле, нешто што би потрајало најмање 16 или 20 година", рекао је Ђукановић. 

Брборић каже да је латиница такође део нашег културног наслеђа, али је чињеница да је на јавном местима ћирилица помало запостављена. "На крају: ћирилица је део нашег националног бића", истакао је Брборић.

Да би остала и убудуће, Министарство културе припремило је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама, које ће ускоро предложити парламенту. Како штити ћирилицу, ипак се још не зна.