Ко има право на новац из буџетског Фонда за националне мањине

После 15 година, активиран је буџетски Фонд за националне мањине. Средства су део буџета Министарства државне управе и локалне самоуправе, а Савети ће моћи да их добију за посебне пројекте.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Сузана Пауновић рекла је да је после 15 година од ступања на снагу закона о правима и слободама националних мањина успостављен буџетски фонд.

Прошле године је донета уредба Владе којом је дефинисано да ће фонд бити успостављен и дефинисани су критеријуми за расподелу средстава, а у овој години је милион и 800.000 динара, рекла је Пауновићева.

"Верујемо да ће у следећим годинама бити већи износ, а сама уредба дефинише да средстава из Фонда могу да користе удружења, установе, привредни субјекти и друге организације које оснивају национални савети националних мањина, такође и невладине организације уз услов да су уписане у одговарајући регистар", каже Пауновићева.

То су пројекти у области културе, информисања, службене употребе језика и писма као и образовања националних мањина, рекла је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Према њеним речима, те теме су значајне за буџетски фонд. Сваке године на почетку се дефинише приоритетна област за коју ће се средства користити, а о томе свој предлог даје Владин савет за националне мањине.

"Ми смо заједно са националним саветима одлучили да ће у овој години приоритетна област бити област информисања. Министарство ће ускоро расписати јавни позив", рекла је Пауновићева.

Ускоро ће бити дефинисани услови за конкурс и од септембра можемо имати пројекте у релаизацији, каже Пауновићева.

Читаву другу половину године имаћемо додатна средства на располагању и за спровођење активности који буду аплицирали али и за спровођење онога што је дефинисано у акционом плану за остваривање прана националних мањина, истакла је директорка Канцеларије.  

Как каже, у 2017. години за рад албанског националног савета је одређено 13 милиона 226 динара по закону и по Уредби Владе.

Један од критеријума за одређивање висине суме је резултат последњег пописа, каже Пауновићева.

"Легитимно право сваког грађанина Србије па и председника албанског савета Муслиуа је да поднесе тужбу али ће поседњу реч о томе дати надлежни суд", рекла је Пауновићева.

Према њеним речима, резултати последњег пописа кажу да из 2011. године на територији Србије живи 5.809 припадника албанске националне мањине.

У тужби албанског националног савета се наводи да је бојкот пописа био политичка одлука. "Неко ко доноси такву одлуку свестан је последица које та одлука са собом носи и овде не говоримо само о трансферу новца ка албанском националном савету, већ и о неким другим трнсферима новца из буџета чији обим и висина зависи од резултата пописа, односно од броја становника који живе на одређеној територији", рекла је Пауновићева.

Како каже, Влада се кроз конструктиван приступ трудила да превазиђе ову ситуацију и да грађани Сребије који живе на југу Србије не осте последице једне неодговорне политичке одлуке.