Какав је положај незапослених који раде на уговор?
Вишегодишњи проблем прекорачења уговора о привременим и повременим пословима, када је реч о јавним предузећима, додатно усложњавају забрана запошљавања и Закон о максималном броју запослених. Наиме, недостатак радника на појединим местима попуњава се и ангажовањем незапослених лица по тзв. привремено-повременим уговорима. Док инспектори позивају да се случајеви злоупотребе пријаве, адвокати опомињу на мањак овлашћења инспекције и споре судске поступке.
Уместо сезонски – 120 дана у 12 месеци, уговор о привременим и повременим пословима траје и више година. Синдикати процењују да је тзв. привремено-повремених уговарача у Србији до чак 70.000. Са нижом платом и без права која гарантују уговори на одређено и неодређено време.
"Ускраћени су за многе ствари – годишњи одмор, боловање. Они зарађују само радом, немају баш никаква права из Закона о раду. С друге стране, добијају бар редовна примања и здравствену и социјалну заштиту, али сам тај осећај несигурности да сутра некоме нисте потребни јесте врло лош", објашњава Александар Радојевић из Синдиката комуналаца Београда.
И у Инспекцији рада потврђују да је, од око 3.500 поступака због злоупотребе радних права током године, све више пријава због злоупотребе уговора о привременим и повременим пословима. Пред инспекторима су тада два решења.
"Подносимо захтев за покретање прекршајног поступка и доносимо решење којим налажемо да послодавац престане да ангажује лица по том основу да бисмо га натерали да понуди уговор о раду на неодређено време", наводи Горан Марковић из Инспектората за рад.
Уместо уговора на неодређено време, послодавац чешће понуди тек раскид постојећег уговора. Зато радници ретко и пријављују такве случајеве, иако то могу да учине и анонимно.
"Послодавац и запослени су ту у саучесништву јер је радник принуђен да прихвати такве послове по систему: дај боље да радим било шта јер у супротном нећу радити ништа. Драстично је што се то дешава у јавним предузећима где је држава послодавац", објашњава адвокат Александар Радивојевић.
И кад послодавац дође пред суд, уместо да се решавају хитно, радни спорови трају и по више година.
"Рочишта се заказују на два-три месеца и ту заиста радник изгуби вољу да истера правду путем суда, колико морате да инвестирате и онда заправо, споља гледано, тих спорова нема много, има их само тамо где су драстично повређена права", наводи Радивојевић.
Када је о реч о комуналним предузећима у Београду, решење се очекује од Комисије града за утврђивање максималног броја запослених. Синдикати се одговору надају до краја месеца, градоначелник обећава: до краја године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар