Николић: Не смемо пристати на мењање историје

У обраћању на централној државној комеморативној церемонији одавања почасти на Старом сајмишу, Томислав Николић је рекао да нам понекад пребацују да се превише бавимо својом историјом и да би требало да се окренемо будућности, а да ти савети долазе углавном од оних који се са својом прошлошћу никада нису суочили искрено.

"Због тога и данас неки од моћника сматрају да је послушност услов који би требало да буде испуњен како бисмо сарађивали, како они кажу, отворено и конструктивно. Покушавају да нас натерају да чињенице дотерамо, идеолошки уподобимо на начин како то данас некоме највише одговара. Онда то више нису чињенице и није историја, већ трговина жртвама на коју Србија никада неће пристати", истакао је председник Србије.

Навео је да је колективно памћење изузетно значајно не само зато што га дугујемо својим прецима, невиним жртвама безумља и зла, већ и зато што је то памћење одбрана од порицања, заборављања и покушаја промене историјских чињеница.

"Давна изрека каже да историју пише победник, али данас покушавају да је мењају моћници. То не смемо да дозволимо, то би наше страдалне суграђане убило по други пут", поручио је Николић и истакао да морамо искрено да се посветимо очувању мира и разума, како се ратови ни безумна страдања више никада не би поновили.

Председник Србије је навео да је наша туга, сећање и памћење вечно и искрено, као што је искрено и наше праштање, без кога не бисмо могли да изграђујемо пријатељства и са оним државама и народима из којих су потекли појединци, идеолози који су осмишљавали Аушвице, Јасеновце, Сајмишта...

Николић је навео да Србија верује да се перспективни односи међу народима и државама у савременом свету граде на међусобном разумевању и уважавању, заједничком интересу, пријатељству, а никада на уступцима који доводе у питање наше жртве, нашу страдалну прошлост, наше биће и историју.

Истакао је да би Старо сајмиште, на коме је био логор за Србе, Јевреје и Роме, требало да буде вечито обележје херојских жртава монструозне идеологије те да ће се залагати да се уведе установа Спомен-жртве, како би се на институционалан начин изразило поштовање према страдању и мучеништву и неговало сећање на невину жртву Срба, Јевреја, Рома и других који су страдали у Првом и Другом светском рату.

Установа Спомен-жртве требало би да обухвати постојећи Музеј жртава геноцида, као просторно културно-историјску целину под посебном заштитом, као подручје јединствене намене, навео је Николић.

Председник Србије је истакао да је начин на који се чува сећање веома важан, јер не само да има утицај на заједницу која је чува, већ даје слику о нама самима, нашим прецима и нашој прошлости.

Додао је да је наша будућност у очувању Србије и њеном напретку, који може бити остварен сарадњом са свима и изградњом пријатељства, мира и просперитета.

"Свесни свих разлика међу државама и народима, не желећи да повредимо било кога, градимо је пажљиво и посвећено. Будите сигурни да од тога нећемо одустати", поручио је Николић.

Пошту жртвама су одали и председница Скупштине Србије Маја Гојковић, у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, а испред Града председник Скупштине Града Никола Никодијевић.

Никодијевић је након полагања венца подсетио да је Скупштина Града донела одлуку да Старо сајмиште постане Меморијални комплекс као сећање на жртве и упозорење будућим генерацијама на ужасе фашизма.

Прецизирао је да је у изради Нацрт закона о Старом сајмишту и да је идеја Града да реши имовинскоправне односе, те да читав комплекс претвори у Музеј.

Церемонији одавања почасти присуствовали су и преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри Владе Србије, представници Скупштине Србије, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

У Јеврејском логору Земун на Сајмишту неколико месеци провео је и отац тада 11- годишњег Александра Ајзинберга који је са мајком успео да се спаси.

"Једног дана је стигао камион и мој отац је са свима осталима врло радосно, као и сви остали, ушао у тај камион верујући да их возе до железничке станице па возом даље, а то је био гасни камион и истоварени су већ мртви у Јајинцима", каже Александар Ајзинберг.

Злогласни камион, после рата назван душегупка, на тај начин убио је око 6.400 Јевреја са Старог сајмишта за непуна два месеца у пролеће 1942. године.

"Та двојица СС-оваца која су управљала тим камионом, били су веома љубазн и са затвореницима, познати су описи како су деци нудили бомбоне како су уводили људе у тај злогланси камиони настојећи да не направи никакву панику", указује историчар Милан Кољанин.

Нацисти су пред краја рата спаљивали тела из јама у Јајинцима не би ли сакрили трагове злочина, а Јевреји су касније само делимично реконструисали спискове страдалих.

Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату налази се у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

После ликвидације Јевреја са Сајмишта 1942. ту је формиран Прихватни логор, под командом СС генерала Аугуста Мајснера, а на појединим снимцима види се са тадашњим предсеником окупационе Владе Миланом Недићем. У тој фази логора на Сајмишту убијено је 10.500 људи.