"Преводилачко срце" помаже болеснима

Више од четири стотине лингвиста широм Србије уз знање има и преводилачко срце. Оне су из Бора, Београда и Суботице. Део су неформалног удружења које скоро три године бесплатно помаже и преводи медицинску документацију за лечење у иностранству.

Када папирологија стигне на мејл, договарају се ко и колико страна преводи. То је лакши део посла.

"Лоше нам је кад читамо дијагнозе мале деце, некад се оне и не заврше добро. Некад и плачете кад читате дијагнозе", каже Ивана Ћирић.

"Онда застанете са кнедлом у грлу, застанете, па се баците на посао, да се што пре и квалитетније уради да дете што пре оде на операцију", наводи Јелена Степанов Атисано.

Они који помоћ једном затраже, не заборављају преводиоце када се лечење заврши.

"Људи се јављају стално, захваљују се, причају другим људима, не заборављају", каже Јелена Степанов Атисано.

Радо препричавају гест човека коме су помогли, а он инсистирао да плати.

"Тај износ је уплатио на рачун једног детета коме иначе упућује новац сваког месеца. Лепо је како се тај ланац заокружује, можда је то дете помогло другом детету", каже Љиљана Јаничић.

У "Преводилачком срцу" обимну и компликовану документацију преводе на 30 језика. Важно им је да сваки папир буде скениран, наглашен рок и језик на који се преводи. Своје време и знање поклањају углавном жене које се и не познају. Препознају се по мотиву зашто то раде.

"У животу постоји време давања и време примања, то је једноставно један круг, да бисте примили морате да дате. Мислим да самим тим што помажемо неком другом, помажемо и себи, упознајемо себе, постајемо бољи, мислим да свако од нас може то да уради и да треба да уради", каже Јелена Степанов Атисано.

По тржишним ценама, "Преводилачко срце" донирало је око 100.000 евра за болесну децу. Преводиоци кажу да је новац у овом случају мање важан, а добит је обострана.