Из Европе похвале и више новца за прихват избеглица у Србији

Избеглице у Србији могу да рачунају на помоћ и заштиту. И надлежних и грађана, а само они који не желе, налазе се ван прихватних центара који су добро опремљени. То је оцена европског комесара за хуманитарну помоћ Христоса Стилијанидиса који борави у дводневној посети Београду. О томе како Европска унија може да помогне Србији у прихвату избеглица разговараће и са премијером Александром Вучићем.

Стилијанидис се са избегличком сликом у Србији упознао у центру у Крњачи.

Шта сте, као европски комесар за хуманитарну помоћ уочили у кампу у Крњачи? Какав је ваш закључак о третману избеглица?

Са министром Вулином посетио сам камп у близини Београда и видео да наши партнери из хуманитарних организација и српска Влада раде добро. Дали су све од себе у ситуацији која је без преседана. Видео сам и да средства која издвајамо, новац пореских обвезника грађана земаља чланица Европске уније, иде у праве руке. Видео сам посебне пројекте, нарочито када је реч о образовању. Видео сам веома висок ниво медицинске помоћи. Зато сам се и приликом саме посете прихватном центру захвалио Влади и грађанима Србије на њиховој посвећености да се ухвате у коштац са овом веома тешком ситуацијом. Као што сам и обећао, као европски комесар, желим да наставим сарадњу са српском Владом и нашим партнерима на терену да бисмо олакшали положај ових људи којима је много тешко, нарочито у овако тешким временским условима. 

Више од хиљаду њих је у парковима и у железничком депоу на мање од километар одавде. Међународне организације апеловале су на власти да учине више, а одговор надлежних је да раде све како би наговорили избеглице да прихвате смештај у камповима. Да ли се из Београда решење те ситуације чини јасније? 

Разговарао сам о том питању са министром Вулином. Обавестио ме је да надлжени и хуманитарне организације покушавају да убеде те људе да се преместе тамо где ће имати боље услове. Влада Србије је чак основала и нове кампове, али наравно да је надлежнима тешко да врше притисак и намећу оно што неко не жели. Било би добро да успеју да их наговоре да оду у прихватне центре који су веома добро организовани. У исто време ми, као хумано друштво морамо да омогућимо помоћ тим људима, и овде у Београду. То је наша морална обавеза и нешто о чему смо већ разговарали са нашим партнерима и српском Владом. Сигуран сам да ћемо можда после ових веома тешких временских услова видети да ће ови људи уочити да је боље за њихову будућност да прихвате боље услове, да прихвате сарадњу са нашим хуманитарним организацијама и да се потруде да учине нешто за себе и овде у Србији.

Шта је са ЕУ? Понудили сте нових четири милиона евра помоћи, овога пута за исхрану избеглица.

Европска унија је до сада одвојила 20 милиона евра хуманитарне помоћи. У исто време, од почетка кризе, распоредили смо још око 25 милиона евра кроз друге европске фондове, на пример кроз претприступне фондове. Дакле, то је укупно 45 милиона евра помоћи само за Србију у овим веома тешким околностима. Мислим да су сви фондови добро прошли, преко наших партнера, хуманитарних организација и већ су распоређени кроз државне канале. Ту сарадњу морамо да наставимо колико год је потребно, наша је дужност да обезбедимо помоћ овој осетљивој групи.

Али, најављено јединствено решење избегличке кризе још се чека.

Европска унија има свеобухватан приступ овој кризи без преседана. Ми настојимо да нађемо политичка решења у зонама конфликата у Сирији и Ираку, где смо већ распоредили много фондова. Од почетка кризе у Сирији, издвојили смо више од девет милијарди долара. Обезбедили смо помоћ кроз многе инструменте Европске уније у суседним земљама - Турској, Либану и Јордану. Када смо успоставили нове инструмента за подршку у европским оквирима, обезбедили смо помоћ и за Грчку. Верујем да овим свеобухватним решењем у многим аспектима хуманитарне помоћи и на Балкану и у Турској, Либану и Јордану, можемо да контролишемо ситуацију после овог таласа из Сирије и Ирака, наравно и из Авганистана и Пакистана.