Нафта заробљена на рекама, нема разлога за бригу

Нафтне компаније су приморане да троше залихе јер је лед блокирао све прилазе складиштима с река. У зависности од врсте деривата, резерве су различите. Најмање су количине нафтног течног гаса.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да 50 процената течног нафтног гаса на српском тржишту потиче директно из увоза.

"Тај део горива се допрема пре свега речним путем и железницом, а та два вида саобраћаја су веома отежана или потпуно онемогућена", рекао је Мићовић.

У НИС-у кажу да је снабдевање за сада редовно, а ресорно министарство прати ситуацију на тржишту. У складиштима, кажу, има 60.000 тона обавезних резерви нафте и деривата који су доступни за друмски и железнички транспорт.

Мира Филиповић, државна секретарка у Министарству енергетике, каже да све нафтне копаније могу да рачунају на те резерве нафте и нафтних деривата.

"Оно што је нама значајно у овом тренутку је да су сви ти деривати и сама нафта зимског квалитета. За сада немамо никакву најаву да имамо било какав проблем у снабдевању тим енергентима", каже Филиповићева.

Извесно је да ће ледени талас поспешити раст цена деривата на пумпама, јер је и превоз цистернама знатно скупљи од речног.

"Дакле, мора се рачунати, просто због повећаних трошкова транспорта, да ће се то одразити на цене", каже Мићовић.

Обавезне нафтне резерве се и праве због оваквих ванредних ситуација. Чланице Европске уније располажу са тромесечним залихама, а обавеза Србије је да до 2023. направи резерву за 61 дан. До краја године је планирано да имамо залиха за 18 дана.