Хјуман рајтс воч: Ограничен напредак Србије у заштити људских права

Оорганизација "Хјуман рајтс воч" (ХРВ) наводи да је систем азила у Србији и даље мањкав, а заштита деце без пратње је неодговарајућа.

"Напади и претње новинарима остају проблем. Напредак у процесуирању ратних злочина је и даље спор. Ромска мањина се и даље суочава с дискриминацијом у становању, а лезбијски, геј, бисексуални и трансродни (ЛБГТ) активисти су мета претњи и напада", навео је ХРВ у извештају.

ХРВ је у извештају навео да земље Западног Балкана треба да ревитализују напоре за јачање људских права и стварање окружења у којем ће бити поштована права свих.

"Владе земаља Западног Балкана треба да предузму конкретне кораке за унапређење медијских слобода, заштите мањина и избеглица, и да спроведу правду за злочине током ратова", рекла је Лидија Гал из ХРВ-а.

ХРВ наводи да се број тражилаца азила у Србији значајно смањи прошле године са затварањем граница на западнобалканској мигрантској рути и да је у првих осам месеци 2016. регистровано 8.003 тражилаца азила у поређењу са 103.881 у истом периоду 2015. године. Највише тражилаца азила има из Авганистана, а потом из Сирије.

Према проценама УНХЦР-а, у време писања извештаја у Србији се налазило 4.800 регистрованих тражилаца азила, а до 31. октобра избеглички статус је добило 17 тражилаца азила и помоћну заштиту још 17.

ХРВ наводи да Србија нема процедуре за формалну процену старости деце без пратње, због чега су старија деца у опасности да буду третирана као одрасли, уместо да добију заштиту као деца. Додаје се да су у Србији само три институције за децу без пратње, с укупно 32 места, док су остала деца без пратње у привременим склоништима познатим као "центри за помоћ избеглицама", заједно с одраслима.

У извештају се наводи да је напредак у налажењу трајног решења за избеглице и интерно расељене особе из ратова 1990-их које живе у Србије "безначајан".

По подацима УНХЦР-а, до 1. јула је у Србији било 35.300 избеглица, већином из Хрватске, 432 мање него претходне године, док је по подацима Владе 203.140 интерно размештених људи, већином с Косова, исто као претходне године.

ХРВ наводи да "новинари у Србији и даље раде у непријатељском окружењу" и цитира податке Независног удружења новинара о 33 инцидента - напада, претњи или других притисака на новинаре.

"Прљаве кампање провладиних медија и чланова Владе на независне медије и новинаре се настављају. У једном случају, премијер Александар Вучић је напао независни портал Балканску истраживачку мрежу (БИРН) због критика, а провладини медији ТВ Пинк и Информер су га (БИРН) оптужили да је непријатељ државе", навео је ХРВ, додајући и да споро напредује рад комисије за истрагу убиства новинара.

У извештају се оцењује да су процеси за ратне злочине споро напредовали 2016. услед "мањка политичке подршке, ресурса или особља у Канцеларији за ратне злочине и неадекватне заштите сведока"

ХРВ наводи да је у фебруару Влада Србије донела стратегију за ратне злочине којом су постављени критеријум за приоретизацију случајева и у којој је изражена посвећеност процесуирању високорангираних званичника осумњичених за ратне злочине, али није спецификовала како ће то урадити. Та стратегија је део захтева ЕУ по преговарачком поглављу 23, о владавини закона.

ХРВ наводи да је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изразио забринутост што Србија није именовала новог шефа тужилаштва за ратне злочине скоро годину дана, и да је председник Трибунала Кармело Ађијус рекао да Србија не сарађује у потпуности с Трибуналом, пошто није изручила троје чланова Српске радикалне странке, оптужених за непоштовање тог суда.

"Напади и узнемиравање бранилаца људских права се настављају. По локалним ЛБГТ организацијама и организацијама за људска права, већина напада и претњи члановима ЛБГТ заједнице није пријављена", наводи ХРВ и додаје да је Парада поноса прошла без инцидента, што је "упадљиво" побољшање у односу на раније године, када су демонстранти нападали учеснике параде или је Влада отказивала тај догађај из безбедносних разлога.

ХРВ је навео да су Роми суочени с дискриминацијом и узнемиравањем у области становања, и да се настављају присилна исељавања Рома из неформалних насеља, без адекватног обезбеђивања алтернативног смештаја.

У извештају се наводи да је Комитет УН за права особа са сметњама изразио дубоку забринутост због лоших услова у институцијама где живе деца и одрасли са сметњама.

"Наставиле су се тензије између Срба и косовских Албанаца" 

На Косову, оцењује ХРВ, 2016. су се наставиле озбиљне злоупотребе, а новинари на Косову су суочени с претњама и застрашивањем, док су процеси за ратне злочине спори.

"Тензије између Срба и косовских Албанаца су се наставиле, посебно на северу. Заједнице Рома, Ашкалија и балканских Египћана и даље се суочавају с дискриминацијом. Процес нормализације односа с Београдом је ограничено напредовао", наводи се у извештају.

Организација ХРВ наводи и да је Саветодавно веће за људска права, основано 2006. за испитивање жалби на рад припадника Унмика, закључило да је та мисија УН кршила људска права и да није прикладно испитала озбиљне оптужбе на њен рачун.

ХРВ наводи да је на Косову распрострањено насиље у кући, и цитира податке невладине "Косовске женске мреже" да је 68 одсто испитаних жена претрпеле насиље у кући. Том проблему доприноси неадекватна реакције полиције, мало процесуирања и неиздавање наредби о ограничењу приступа насилним мужевима.

На Косову су се наставили напади и претње новинарима, а истраге и процесуирање тих случајева су спори. Удружење новинара Косова регистровало је осам случајева претњи и насиља над новинарима.

У извештају на 687 страна за више од 90 земаља се наводи да нова генерација ауторитарних полулиста настоји да изврне концепт заштите људских права, третирајући права као препреку за вољу већине.