Лончар: Циљ министарства - нова генерација младих лекара

У интервјуу за Танјуг Лончар говори и о томе шта би нам значило да набавимо "сајбер најф", да се нађемо на Еуротрансплант листи, о клиничким центрима, листама чекања, али пре свега о томе какви су нам стручњаци потребни и шта можемо да им понудимо.

Како наводи, конкурс за 500 здравствених радника, чије је запошљавање одобрено крајем године, биће расписан током јануара, те наглашава да више неће моћи да се иде стратегијом да неко оде у пензију, па тек онда да се запошљавају нови кадрови.

"У пензију оде специјалиста са огромним искуством, а ми на бироу немамо неког сличног њему, већ људе који су тек завршили факултете", навео је Лончар, додајући да се мора размишљати о томе раније како се не би десило да се уложи новац у нове болнице и опрему, а да ту нема ко да ради.

Подсећа да је за мање од две године запослено 3.384 медицинска радника од тога више од 1.600 лекара, а одобрено је више од 4.000 специјализација, те да ће тај тренд запошљавања бити настављен и даље.

"Циљ је да се створи нова генерација лекара који ће да размишљају другачије. Не можемо да им омогућимо плате које би имали да раде у иностранству, али можемо добре услове за рад", прецизирао је Лончар и нагласио да ће, у складу са најавама премијера, како се буде опорављала државна каса плате запосленима у здравству бити повећаване.

Говорећи о здравственом буџету добијеном за ову годину он каже да је у складу са могућностима ове владе и да је довољан за све оно што је Министарство здравља планирало.

Тако је за метаболичке ретке болести издвојено 1,1 милијарда динара, што је скоро десет пута више новца него у 2012. години, планирано је више од две милијарде динара за најсавременију опрему за КЦ Ниш, а планиран је завршетак имплментације новог здравственог информационог система, чији је саставни део и Национални кол центар за заказивање прегледа код лекара који сада дневно позове око 2.000 пацијената.

"Реконструкцији клиничких центара на пролеће"

Кад је реч о реконструкцији преосталих клиничких центара у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, министар је рекао да се почетак радова очекује на пролеће, јер су превазиђени постојећи проблеми.

"Имамо чврст договор да ће се процедура бити испоштована у најкраћем могућем року. Април, мај је време када би радови могли да почну у Београду, али мислим да ће у сличном периоду кренути и КЦ Војводина у Новом Саду", казао је он и додао да је рок за завршетак две-три године.

Упитан како ће бити решен проблем с листама чекања, каже да је "изузетно љут што још није завршена централна листа чекања", на којој би били сви пацијенти који чекају на дијагностику и одређене операције и која би могла свакодневно да се прати.

Појашњава да су бољом организацијом смањене листе, да су за КЦ Ниш набављени нова магнетна резонанца и два апарата за зрачну терапију, у КЦ Крагујевац апарат за зрачење, те да су смањене листе чекања за дијагностику и зрачење.

Ових дана, каже министар, треба да буде расписан тендер за набавку још шест линеарних акцелератора за зрачну терапију, а када за годину дана почне са радом неће више бити листи чекања за зрачење код онколошких пацијената.

Како наводи, данас проблем праве чести кварови апарата па се дешавало да у једном дану покваре три скенера и једна магнетна резонанца, али да је направљен и помак како би се апарати брже поправљали.

"До сада смо ми уплаћивали новац здравственој установи која расписује тендер, па се чека да се спроведе тендер, па жалбе. Сада смо се договорили да ћемо ми директно финансирати", појашњава Лончар.

Има примера да је бољом организацијом направљен велики искорак, те су на "Очној клиници" у Нишу рађене неке врсте операција две недељно, а да се сада раде четири дневно.

"То је озбиљна организација, што доказује да много тога зависи од људи. Замењена је директорка Очне клинике и сада боље функционише. Дакле, оно где смо мењали даје резултате", каже Лончар.

"О набавци сајбер најфа" 

Најављује и да министарство размишља о набавци "сајбер најфа" - апарата који третира туморе у целом организму, који нису приступачни за операцију, налазе се на таквом месту где не могу безбедено да се уклоне.

"Набавком сајбер најфа и са новим акцелераторима могли бисмо да заокружимо причу за онкологију и да будемо у самом врху и омогућимо нашим пацијентима оно што је стандард у високом здравству", поручио је Лончар.

Набавци мора претходити озбиљан елаборат којим треба да се дефинише који модел је потребан српском здравству, а од тога зависи и цена. Напомиње да апарат није јефтин, да је скупљи од гама ножа, те да ће да се уради зграда, обучи кадар, како би се створили предуслови чим се апарат набави да може да почне да ради.

За пацијенте који чекају на трансплантацију органа од огромног значаја би било да Србија постане члан Еуротранспланта, а одлука о томе биће донета 25. јануара када заседа комисија те међународне организације.

"Много би значило за нас када бисмо приступили Еуротранспланту. Имали бисмо сигурност за наше пацијенте који хитно морају на трансплантацију, који у кратком року морају да добију орган. Ту постоји солидарност и први орган који се појави у Еуротранпланту био би упућен за нашег пацијента", појашњава Лончар.

"Контроле у болницама и домовима здравља свакодневне"

Поручује да ће контроле у болницама и домовима здравља бити настављене и да ће бити свакодневне, јер једино тако може да се успостави систем.

У Србији, појашњава Лончар, постоји погрешно схватање да је функција директора, министара неко занимање, те да када једном дођете на то место ту треба да останете док ви мислите.

"Није тако, то је функција коју обављате док неко ко вас је поставио на то место мисли да ваши резултати задовољавају. Молим све да тако схвате, јер ја тако схватам", каже Лончар и додаје да је до сада смењено око 15 директора у здравственим установама, али да то није коначан број.

Упитан за увођење иновативних лекова на позитивну листу, министар каже да се прави план за наредне четири године, како би имали сигурност и ниже цене.

"Здравство је скупо и ајде да га одржимо", каже министар и додаје да у развијеним земљама, попут САД-а, сваки трећи становник нема потребно здравствено осигурање и да остају испред болнице када им је помоћ потребна.

"Систем који имамо хајде да унапредимо да буде још бољи. Нигде није сјајно. То је релност у свету и код нас. Хајде да одржимо овог врапца у руци, да не јуримо голуба на грани јер изгубићемо и врапца", закључио је Лончар.